Završio se još jedan „Večiti“ derbi, koji je doneo nove junake, ali i tragičare. U stvari, junaka i tragičara. Prvi je bez spora Nikola Drinčić, a drugi, još neospornije – napadač Luka Jović.

Od čega da čuvamo Luku Jovića?

Običaj koji redovno praktikujem posle svakog meča između Crvene zvezde i Partizana je taj da naredna dva, tri dana uzmem dnevnu štampu u ruke i vidim šta se piše o „svetkovini“. Naravno ne interesuje me tok meča, koji sam već mogao da pogledam u direktnom prenosu, već me isključivo zanima viđenje medija. Za razliku od nekih ranijih situacija, ovaj Derbi se ocenio prilično realno, kao slab i vredan zaborava. Doduše gotovo svaki okršaj „večitih“ u poslednjih 10-ak godina je takav, ali dobro je da se nekada pogleda istini u oči. Jedino su od toga odudarali komentatori sa Arene, ali to im ide u rok službe, jer jedino ona ima pravo prenosa. Međutim, nešto drugo mi je zasmetalo, a to je horski vapaj „sačuvajmo“ Luku Jovića.

Od čega da sačuvamo Luku Jovića? Da li od opravdanih kritika da je bio tragičar meča, da je morao da reaguje bolje u, više nego izglednim situacijama za nekog napadača? Da li su njegove godine, opravdanje za neverovatne promašaje? Da li je on prvi igrač koji je sa 16 godina zakoračio na veliku scenu? Šta reći kakvi su bili Nejmar ili Mesi u njegovim godinama, pa oni su u tom uzrastu već uveliko tresli mreže mnogo ozbiljnijih rivala od današnjeg Partizana.

Neko će reći ne treba porediti Jovića sa Nejmarom ili Mesije, a pitam, zbog čega ne? Ako se po novinama licitiraju cifre koje će, navodno, bogati evropski klubovi da plate Zvezdi za njega, od osam, pa do 28 miliona evra, zašto ga onda ne porediti sa igračima koji su u njegovim godinama već imali takvu ili sličnu vrednost?

Tu dolazimo do možda i važnijeg pitanja, zašto da „sačuvamo“ Luku Jovića? Koliko se može naslutiti iz medija, pa i od zvaničnika FK Crvena zvezda, odgovor je „da bi se što skuplje prodao“!? Kakve koristi imaju srpski fudbal ili moja malenkost, kao ljubitelj fudbala od toga da li će se Luka Jović „dobro prodati“? Ama baš nikakve, a kao dokaz imamo poslednjih 20 godina, u kojima igrači sve ranije napuštaju zemlju, a klubovi i reprezentacija ne mogu da naprave ništa na međunarodnoj sceni. Izuzetak su jedino mlađe reprezentativne selekcije, ali izuzetak koji potvrđuje pravilo, jer su okosnica tih selekcija igrači koji igraju u domaćim klubovima.

Što se Luke Jovića tiče, za tog momka je mnogo korisnije da čuje žestoku, ali opravdanu kritiku, nego da ga „tapšu po ramenu“. Čak i da je realizovao obe šanse i rešio Derbi, to i dalje ne bi značilo da je veliki igrač. Ako Jović želi da to postane, onda mora još jače da radi i da svakim danom teži da bude bolji. U tome bi mogli mnogo da mu pomognu trener i klub, ali samo ukoliko ga budu usmeravali na pravi način i da ga kritikuju kada treba, a imaju puno pravo posle onakvih kikseva u jedinoj značajnoj utakmici u ovom, više nego siromašnom takmičenju.

Naravno i uloga medija je u tome više nego važna. Da ga pohvale kada treba i da ga kritikuju kada igra onako kao što je to bilo u subotu, a ne da ga „čuvaju“. Jedino tako će ostvariti „proklamovani“ cilj, a to je da Luka postane veliki igrač, od koga će koristi imati i Crvena zvezda i reprezentacija Srbije

Piše Vladimir Vesić