Zapaženu igračku karijeru nije imao. Kao trener nije osvojio nijedan trofej. Nema ni veliko takmičenje iza sebe. Zapravo, kad je došao na Partizanovu klupu mnogi su se pitali šta je zaista preporučilo Marka Nikolića, jer sa sasvim dobrim timom Vojvodine (okosnicu te ekipe je kasnije doveo u Humsku) bio je tek peti u prvenstvu
Nikoliću, imaš reč!
Zatim je prokockao titulu crno-belih i zapravo jedina pobeda vrredna priče, pažnje i pamćenja jeste trijumf nad Crvenom zvezdom u njegovom debitantskom derbiju prošle sezone. Pobede njegove dosadašnje karijere.
Ali, u taj meč "parni valjak" je ušao kao tim pred kojima imperativ više nije postojao. Kad je trebalo pod pritiskom bremena favorita pokoriti Novi Pazar, kad je trebalo u Humskoj dotući vrtić iz Vojvodine (s igračem manje), kad je trebalo pojesti Napredak kao predjelo za večiti derbi - Nikolić je zakazao.
Zakazao je i protiv Ludogoreca, koji se nudio kao na tacni, gubio od Toršavna kojeg se plašio i to nije krio, demoliran je u Tripoliju od Asterasa na gostovanje na koje je posle dugo vremena Partizan otišao s velikim očekivanjima. Sve u svemu, trener bez velikih utakmica u nogama, bez trofeja vitrinama i velikog takmičenja u svom CV-u, pokazao je do sad da je s takmičarskim, sportskim pritiskom "na Vi". Kad mu kažu "moraš", Marko Nikolić trokira. Kad mu kažu "idi, igraj, samo nemoj da se obrukaš", Nikolićev tim tada dobije derbi ili nadigra favorizovani Totenhem.
Međutim, ovaj put mora i to mora kao nikad pre. Za iskorak u Evropi, posle debakla u Tripoliju, već je kasno. Zato Nikolić mora da dokaže da je makar prvi u selu.
Mora zato što su njegovi prethodnici za manje poraze gubili glave. Mora jer igra u Humskoj gde Partizan od 2006. nije izgubio derbi koji je bio od takmičarskog značaja (samo onaj kad je Kadu dao gol u 90.). Mora jer je u poslednja dva prelazna roka dobio sve što je poželeo i sastavio tim po svom ukusu. Jer mu je kao nikad pre ostala okosnica sastava na okupu, sa svim udarnim iglama i osovinom ekipe.
Mora jer je i trener i sportski direktor - menadžer, po uzoru na one u Engleskoj. Mora jer je od navijača dobio podršku akontaciono uprkos izgubljenoj tituli. Mora i da bi nadmenost nesvojstvenu prethodnim Partizanovim trenerima opravdao barem nečim.
Konačno, mora zbog svog dostojanstva, da bi se Nenadu Lalatoviću osvetio za "otetu" titulu lani u Kruševcu.
Njegovi igrači to mogu. Oni su se ove sezone nebrojeno puta vraćali iz minusa. Ako neko zna kako se dobijaju derbiji, onda je to Saša Ilić. Ako je neko pokazao stabilnost i neustrašivost na prošlom sudaru večitih, onda je to golman Milan Lukač. Ako neko ima motiv da makar jednom u karijeri reši najveću utakmicu u Srba, onda je to Danko Lazović.
Ali pitanje je može li Nikolić? Jer ovog puta mora da prihvati pritisak, da ga ponesem i s njim krene na sva tri boda. Ovaj put se čeka njegov "gol", njegov vic na terenu i potez utakmice. Hrabrost kakvu je imao Miroslav Đukić kad je s prosečnim timom crno-belih otišao na "Marakanu" i sabio Zvezdu u njen šesnaesterac, a onda joj sabio i četiri laka komada u mrežu na opšte iznena|enje.
Ili mudrost kakvu je imao Aleksandar Stanojević kad je za dve godine naglavačke okrenuo modernu istoriju "večitih derbija" i sve ih dobio! Pustio je komšije da igraju, da čuvaju loptu, a onda je čuvao svoj gol i rešetao rivalov. Ili barem da Nikolić sačuva trik kakav je imao Goran Stevanović, kad je u 137. derbiju u trenutku dok je imao igrača manje izveo iz igre Zvezdinog "ubicu" i jednog od najbržih i najspretnijh napadača Partizana ikad Lamina Dijaru i ostavio, činilo, tromog Klea. Epilog znate...
Sad se čeka takav Nikolićev "fajnal tač". Sad Marko polaže diplomski rad, jer ako ga sad ne potvrdi pitanje je hoće li mu se ukazati nova šansa.
Sad je na njemu da poput učesnika rijaliti programa koji je "jedan na jedan" s kamerom, pogleda u lice navijačima i objasni im zašto moraju da glasaju baš za njega. Da velikom bratu Draganu Đuriću i ostalima u Humskoj pokaže na novoj travi stadiona "JNA" zašto bi i dalje trebalo da ostane u njihovoj kući.
Piše: IZVOĐAČ PENALA
