Prema australijskoj studiji iz 1998. godine, odrasli muškarac ispusti u proseku 12,7 gasova dnevno, dok žene ispuste oko 7,1. Iako može delovati neprijatno, ispuštanje gasova je sasvim normalan deo ljudske fiziologije.
Može li ispuštanje gasa izazvati požar?
Verovali ili ne, postoji zabeležen slučaj iz 2016. godine kada je jedna tridesetogodišnja Japanka tokom operacije grlića materice u Univerzitetskoj bolnici u Tokiju doživela nezgodu. Dok je laser bio u upotrebi, iznenadno ispuštanje gasa izazvalo je vatru koja se proširila na hirurške materijale, uzrokujući ozbiljne opekotine na njenim nogama. Slično tome, popularna, ali opasna šala poznata kao „plameni gas“ podrazumeva ispuštanje gasa u plamen upaljača. Metan i vodonik, koji čine većinu crevnih gasova, veoma su zapaljivi kada dođu u kontakt sa kiseonikom iz vazduha.
Da li je zdravo udisati gasove svog partnera?
Možda zvuči neobično, ali prema istraživanju britanskih naučnika sa Univerziteta Ekseter iz 2017. godine, udisanje malih količina sumporovodika—gasa koji daje neprijatan miris ispuštanju gasova—može imati terapeutske efekte. Ovaj gas može pomoći u zaštiti mitohondrija, ćelijskih organela koje obezbeđuju energiju neophodnu za život ćelije. Sumporovodonik bi mogao biti osnova za nove tretmane u prevenciji ozbiljnih bolesti, od raka do moždanog udara.
Da li bebe zaista treba da podrignu posle hranjenja?
Mnogi roditelji nakon svakog obroka lagano tapkaju po leđima svoje bebe kako bi podstakli podrigivanje i oslobodili vazduh progutan tokom hranjenja. Međutim, istraživanje sprovedeno u Indiji 2014. godine na 71 paru majki i beba pokazalo je da ova praksa može povećati regurgitaciju i povraćanje kod beba. Zaključak je da je bolje prepustiti prirodi svoje—ako beba ima višak vazduha u stomaku, ona će ga sama osloboditi bez dodatne pomoći.
Ko ispušta gasove i podriguje, dobro se oseća?
Stara izreka ima svoju mudrost. Ispuštanje gasova i podrigivanje su prirodni refleksi koji pomažu telu da oslobodi nagomilane gasove. Zapravo, ispuštanje gasova je znak dobrog funkcionisanja creva, a ne loše probave. Zbog toga lekari nakon operacije često pitaju pacijente da li su imali gasove, jer je to znak da se digestivni sistem vraća u normalu.
Zašto svi gasovi ne zvuče isto?
Zvuk koji prati ispuštanje gasova zavisi od toga kako se gas izbacuje, u kojoj količini i kojom brzinom. Kao kod trube, zvuk nastaje vibracijom—u ovom slučaju, unutrašnjeg i spoljašnjeg analnog sfinktera. Ako su mišići stegnuti, gas prolazi brže i proizvodi viši ton. Ako su opušteni, zvuk je dublji. Krajem 19. veka, Žozef Pujol, poznat kao „Le Petoman“, bio je jedan od najplaćenijih umetnika u Parizu. Zahvaljujući posebnoj fizičkoj sposobnosti da uvuče vazduh kroz anus i kontroliše njegovo ispuštanje, zabavljao je publiku modulisanjem različitih zvukova.
Zašto gasovi neprijatno mirišu?
Naša creva sadrže do 2 kg mikroorganizama koji svakodnevno vare oko 40 grama složenih ugljenih hidrata, poput skroba. Ovaj „bakterijski pogon“ proizvodi između 100 i 1600 ml gasova, od kojih su većina—metan, ugljen-dioksid i vodonik—bez mirisa. Međutim, prisutno je oko 297 isparljivih jedinjenja koja, čak i u malim količinama, mogu imati neprijatan miris. Sumporovodonik (miris pokvarenih jaja) i metanetiol (miris pokvarenog kupusa) su neki od njih. Konačan miris zavisi od ishrane, posebno od sadržaja masti, vlakana i ugljenih hidrata u hrani.
Zašto gasovi izlaze kroz donji, a ne kroz gornji deo tela?
Gasovi koji izlaze kroz usta (podrigivanje) i oni koji izlaze kroz anus nisu isti. Podrigivanje je uglavnom posledica progutanog vazduha tokom jela, pića ili čak razgovora. Ovaj vazduh se skuplja u gornjem delu želuca i vrši pritisak na sfinkter jednjaka, što dovodi do podrigivanja. Progutan vazduh može dospeti i u creva, ali čini samo četvrtinu crevnih gasova. Preostale tri četvrtine čine gasovi poput vodonika i metana, koji nastaju tokom varenja hrane uz pomoć bakterija. Kontrakcije creva pomeraju ove gasove ka anusu, odakle se izbacuju.
