U poslednje vreme, sve više žena usvaja praksu poznatu kao slobodno krvarenje, ili „free bleeding“. Koncept potiče iz Sjedinjenih Država i predstavlja svesnu odluku da se tokom menstruacije ne koriste klasične zaštitne mere poput tampona, uložaka, menstrualnih čašica ili menstrualnog donjeg veša. Motivacija za ovu praksu često je kombinacija ekoloških i ekonomskih razloga – eliminacija otpada i smanjenje troškova.
Žene koje praktikuju slobodno krvarenje oslanjaju se na mišiće karličnog dna da zadrže menstrualni tok dok ne dođe pravo vreme za oslobađanje. To zahteva osluškivanje sopstvenog tela i sposobnost kontrakcije mišića u pravom trenutku. Ideja je da se krvarenje kontroliše fazno, što znači da nije potrebno konstantno stezati mišiće.
Koreni slobodnog krvarenja
Slobodno krvarenje kao koncept ima korene u feminističkom pokretu iz 1970-ih godina. Cilj je bio razbiti tabue vezane za menstruaciju i otvoreno govoriti o ženskom zdravlju. U to vreme, skandal oko toksičnog šoka izazvanog tamponima dodatno je podstakao interes za alternative klasičnim higijenskim proizvodima.
Važno je napomenuti da se slobodno krvarenje često meša sa „flux instinctif libre“, gde žene koriste kontrakciju mišića karličnog dna da bi zadržale krv, dok slobodno krvarenje znači dopuštanje krvi da teče bez ikakve barijere.
Praksa slobodnog krvarenja – kako izgleda u svakodnevnom životu?
Praktikovanje slobodnog krvarenja zahteva specifičan pristup ličnoj higijeni. Neke žene biraju tamniju odeću kako bi sakrile moguće mrlje, dok druge odlučuju da više vremena provode kod kuće tokom menstruacije kako bi bolje kontrolisale higijenu. Takođe, povećana učestalost tuširanja može pomoći u održavanju svežine.
Zdravstveni rizici slobodnog krvarenja
Dok slobodno krvarenje može imati prednosti, poput smanjenja otpada i bolje povezanosti sa sopstvenim telom, postoje i zdravstveni rizici koje treba uzeti u obzir.
Rizik od infekcije i značaj higijene
Bez zaštitnih sredstava, menstrualna krv dolazi u direktan kontakt sa vazduhom i odećom, što može stvoriti povoljne uslove za rast bakterija. Da bi se minimizirali rizici, preporučuje se redovno pranje odeće i češće održavanje lične higijene. Na primer, žene koje praktikuju slobodno krvarenje trebalo bi da se redovno tuširaju, pogotovo tokom menstruacije.
Ako se slobodno krvarenje praktikuje u okruženju sa povećanim rizikom od infekcija, kao što su bolnički uslovi, može biti posebno izazovno održavati optimalan nivo higijene. Zbog toga je važno pažljivo pratiti sve promene na koži i sluzokoži, poput svraba, bola ili neuobičajenog iscedka, koji mogu ukazivati na infekciju.
Uticaj na vaginalnu floru
Vaginalna flora, koja igra ključnu ulogu u zdravlju žene, može biti ugrožena usled prakse slobodnog krvarenja. Vaginalni mikrobiom se sastoji od mikroorganizama, pre svega laktobacila, koji održavaju kiselu sredinu i sprečavaju rast patogenih bakterija. Prekomerno izlaganje menstrualnog fluida spoljašnjim faktorima može dovesti do narušavanja ovog delikatnog balansa, posebno ako su prisutni faktori kao što su stres, fiziološke promene ili prekomerna higijena.
Moguća izloženost olovu
Još jedan potencijalni rizik koji treba uzeti u obzir je izloženost olovu, posebno u slučaju kada voda koja se koristi za ličnu higijenu može biti kontaminirana. Voda iz starih vodovodnih cevi može sadržati tragove olova, što može dovesti do njegovog nakupljanja u organizmu, naročito kod žena koje praktikuju slobodno krvarenje. Dugotrajna izloženost olovu može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući neurološke probleme, zbog čega je važno osigurati bezbedan izvor vode.
Dodatni izazovi slobodnog krvarenja
Za neke žene, zadržavanje menstrualnog toka tokom dana može biti jednostavno, ali noću može predstavljati veći izazov. Teškoće u kontroli krvarenja tokom spavanja mogu dovesti do zaprljanih posteljina i dodatnih napora u pranju. Takođe, žene koje su nedavno rodile možda će morati prvo da rade na jačanju mišića karličnog dna kako bi mogle uspešno kontrolisati krvarenje.
Ko može praktikovati slobodno krvarenje?
Slobodno krvarenje može doneti prednosti, poput smanjenja mesečnih troškova i manjeg stvaranja otpada. Takođe, eliminacija tampona smanjuje rizik od sindroma toksičnog šoka, a žene koje praktikuju ovu metodu često razvijaju bolju povezanost sa svojim telom i njegovim signalima. Međutim, ova praksa nije za svakoga. Ženama sa obilnim menstruacijama ili onima koje nose spiralu (IUD) možda će biti teško da kontrolišu krvarenje, pa se savetuje da razmotre druge opcije.