"Mislim da dečko nema želju da igra!"
U srpskom sportu sada već postoji ozbiljna tradicija rešavanja velikih problema na način koji nije ni blizu adekvatan, a svakako ne najbolji.
SS365: Evo startnih 11 za Liverpul
Primere iz prošlosti nemoguće je obuhvatiti pod jedan naslov – sećamo se da su odbojkašice imale problem sa selektorom Terzićem, vaterpolisti se redovno susreću sa poteškoćama koje nikako da se otklone, u fudbalskoj reprezentaciji Srbije i dalje "gori" sukob na relaciji Mladen Krstajić – Luka Milivojević i Matija Nastasić, u košarkaškoj smo pre više od dve godine imali slučaj Bobana Marjanovića koji se nije odazivao na pozive selektora Aleksandra Đorđevića…
Nisu to svi, naravno, ali u gotovo svakoj ovoj sagi provejava jedan komunikacijski ton koji nije adekvatan ni za same aktere, kao i za navijače koji mnogo očekuju od svojih sportskih idola.
Informacije koje obično dobijamo budu šture, mnoga pitanja ostanu neodgovorena, sve ja zavijeno nekim velom tajne, dve strane se povremeno prepucavaju i retko kada se dođe do kompromisnog rešenja. Kako to biva, rezultat ispadne negativan za svakoga.
Nekako se najviše toga dešava među košarkašima, pa smo osim dešavanja oko Bobija, potom i Nikole Milutinova koji je otišao sa reprezentativnog okupljanja 2016, sada svedoci i u slučaju Nikole Jokića.
Jokić, koji iz sezone u sezonu dominira u Denver Nagetsima, poslednji put je igrao za nacionalni tim na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru, kada je osvojena srebrna medalja, dok je prvenstvo Evrope 2017, kao i kvalifikacije za Mundobasket propustio.
Ovu temu je u žižu javnosti ne baš neophodnom izjavom vratio predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović, obraćajući se studentima u Podgorici.
"Mislim da dečko nema želju da igra za reprezentaciju. Da ne lažemo jedni druge, ali to bi trebalo on da kaže. Kao predsednik KSS, bio bih najsrećniji da dođe i igra za reprezentaciju, ali s obzirom na neka poslednja neigranja i razloge zbog kojih navodno ne može", izjavio je Danilović
Legendarni košarkaš Partizana, evropskih i NBA klubova upoznat je sa načinom na koji funkcioniše sport u inostrastvu, prepoznao je da Jokić ne pokazuje dovoljnu želju da igra za nacionalni tim, ali ovakvo javno obraćanje može samo proizvede kontraefekat od Sašine želje da Nikolu ipak vidi u dresu Srbije.
Momak iz Sombora je Evrobasket propustio jer je trebalo da obezbedi ugovor sa Nagetsima, što je na kraju i učinio, dok je ostale reprezentativne akcije preskočio pod izgovorom da mora da radi na jačanju svog tela.
Još jedan poprilično razuman, ali istovremeno i upitan razlog jer su, za sve to vreme, drugi igrači iz NBA lige poput Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice, Miloša Teodosića, pa i spomenutog Marjanovića, pronalazili vreme da se barem povremeno odazovu Đorđevićevim pozivima. Znači, odluka je bila njegova.
Opet, treba naglasiti da je igranje za reprezentaciju opciono, a ne obavezno, iako bi trebalo da predstavlja najveće zadovoljstvo i čast jednom sportisti. Kada se pogleda sa strane, jasno je da Jokić nema toliku želju da se izlaže dodatnim naporima kao što imaju drugi srpski reprezentativci.
"Dobio sam mnogo negativnih poruka. Pretpostavljao sam da nije baš veliki procenat ljudi protiv mene, ali osećao sam se loše. Prethodno sam osvojio srebro na Olimpijskim igrama, što je do tada najveći uspeh u mojoj karijeri, a sledećeg leta je sve bilo drugačije. Teško mi je sve to palo, dotle da sam rekao sebi: 'Ma, neću više ni da igram!' Svakakve gluposti su mi padale na pamet, ali onda sam se potpuno isključio iz svega, kako ne bih slušao sve i svašta", izjavio je centar "Grumenja" jednom prilikom.
Ne treba isključiti činjenicu da je Jokić, šta god drugi mislili u ovom trenutku, naš najbolji i najkonstantniji košarkaš i da bi bio od velike pomoći u pokušaju da se konačno osvoji zlato na nekom velikom takmičenju.
Veliku ulogu u zbrkama koje nastaju, ne samo u košarci nego i u drugim sportovima, imaju i menadžeri koji ponekad vuku poteze suprotne od onih koje bismo mi, posmatrači i navijači, želeli. Logično, žele da u što većoj meri zaštite svog igrača (setimo se povrede Bobija dok je bio u San Antoniju), ali ni to nije najbolji recept jer se u javnosti stvara loša slika o pojedincima.
Sportisti često umeju da kažu da se najveći problemi rešavaju unutar svlačionice i tako bi trebalo da bude i ovoga puta. Ono što mora da se promeni jeste način komunikacije i obraćanje sredstvima javnog informisanja.
Ne treba biti mnogo pametan da se zaključi da bi, u ovom konkretnom slučaju, trebalo sesti i jasno reći kakve su Jokićeve želje, a kakve planove ima Savez. Potom bi, kada se situacija zvanično preseče i približi rešenu, ponovo logičan korak bio taj da se neko obrati medijima i stavi tačku na problem koji tinja i pokreće negativnu atmosferu.
Da li bi se to desilo na konferenciji za medije ili putem pisanog saopštenja, potpuno je svejedno. Tako će biti lakše i njima, svima nama, ali i ostalim članovima reprezentacije koji, svako na svoj način, trpe u ovoj situaciji. Sve ovo nagađanje samo baca mrlju na Jokića, reprezentaciju i čitavu košarkašku javnost.
"Nadam se da grešim", tim rečima je Danilović završio svoje izlaganje.
IZVOR: B92.NET
JOŠ SPORTA:
Jović igra, cena raste, velikani zainteresovani...
"Velika prilika za nas da postanemo tim"
