Kolumna: Vlado Perović

KAD NIŠTA NE IDE OD RUKE: Nula – nula je... Nula – nulaaaa jeeee...

Tužan dan za crnogorski klupski fudbal: Da li je šest puta po 0:0 slučajnost ili realnost?

Da mi je neko prije 10 godina, kada sam počinjao da se bavim poslom sportskog novinara rekao da je u nekoj ligi na svijetu, svih 6 utakmica koje su igrane tog dana završeno bez golova, pomislio bih, divljaci, totalno nepoštovanje igre i gospođe lopte. Danas, kada se to desilo u mom sokaku, ne znam da li sam zabrinut, ljut ili samo ravnodušan, jer nijesam u situaciji da bilo šta promijenim.

Fudbal u Crnoj Gori, onaj klupski, od nezavisnosti, imao je problem sa infrastrukturom i kvalitetom. Stadioni nijesu bili dobri, malo je bilo pravih pomoćnih terena, ekipe iz drugoligaškog i trećeligaškog ranga dobijale su priliku da zakucaju na vrata prve lige. To se godinama mijenjalo, trava je bila zelenija, stolice su mijenjale betonske blokove, sada vas sigurno nije previše strah da će se u nekom trenutku odlomiti dio tribine.

Fudbalski savez je sa klubovima koji su imali neku viziju, uradio mnogo, uostalom, nekad je evropski fudbal mogao da se igra na samo jednom stadionu, a uskoro možda dobijemo priliku da se igra i na pet.  Tereni sa vještačkom travom omogućili su klincima da pokazuju talenat u patikama i kopačkama, da ostave gumene cipele sa strane, imaju sasvim dovoljno mjesta za treninge i unaprijeđivanje potencijala i klase.

Kad smo već kod klase, kvaliteta, čini se da je on uvijek bio tema za brojne analize, ali niko ne smije da se zakune da je danas u Crnoj Gori fudbal bolji, gledljiviji, da imamo više igrača spremnih za evropske avanture, ili azijske što je postalo popularno u poslednje vrijeme. Uglavnom su to povratne karte. Ode, vidi dobro je, vrati se i traži nešto drugo. Niko nas nije upozoravao da je to trend nego izolovani slučajevi, ne voli ga trener, agent ga je prevario, nije to plata koju sam dogovorio. Znate već kako to ide.

U nedjelju se desio veliki prasak crnogorskog kluskog fudbala. Koliko god se uljuljkivali da je ovo do sada bilo makar za prelaznu, u nedjelju smo shvatili da nešto sigurno nije u redu. Utakmica prve lige i pet utakmica druge lige, sve završeno bez golova.

Prva liga:

Zeta – Petrovac 0-0

Druga Liga:

Ibar - Kom 0-0
Berane - Cetinje 0-0
Bratstvo - Radnički 0-0
Jezero - Mornar 0-0
Čelik - Otrant 0-0

Ovog puta nije bilo oluja, nije bilo tako loše vrijeme, nijesu bili loši tereni, jednostavno nije išlo, nikome. Falio je završni pas, u odbrani su svi odradili posao perfektno, ekipe su pokazale karakter, ispoštovali su sve dogovore iz svlačionice, ja vjerujem u ove momke, najbitnije je da se ne izgubi ova utakmica, već u sledećem kolu, ma znate već...

Nema potpune analize i nema pravog rješenja, nešto što dolazi  mačem i to je u ovom slučaju vjerovatno najbolnije, ali prijatelji, loptu smo izdušili, ona više nije ona gospođa lopta koju su neki milovali i u kaljuzi i po makadamu. Nešto ste sa tom loptom uradili, što nikako ne može da prija ni fudbalskoj javnosti, ni onima koji o fudbalu čitaju samo iz novina, a pogotovo ne može da prija onima koji dolaze da gledaju utakmice. O tome koliko ih je i zašto ih je toliko, vrlo brzo...

U Crnoj Gori postoji 12 klubova koji se takmiče u Prvoj i isto toliko klubova koji se takmiče u Drugoj ligi. Sledeće sezone to će biti 10 + 10. Crna Gora pravi trenerski kadar koji uglavnom radi u, nećete vjerovati, Crnoj Gori. Sledeće sezone ima posla samo za 20 šefova stručnih štabova. Jedino oni rade za neku pristojnu platu. Tu je i kvaka, jedan od mnogobojnih dijelova rebusa. Ovih dana, ti ljudi se bore za svoju budućnost, strah se uvukao među kosti, jer treba porodica da se prehrani, treba da se omogući redovan priliv na tanke žiro račune.

Zato su nam i rezultati takvi kakvi jesu. Ne vjerujem da ih ima mnogo koji kažu, izađite na teren, izigrajte se, probajte, pogriješite, ispravljajte greške, u svlačionicama se ovih dana čuje, nemoj da si izašao iz tog prostora, nemoj da si prešao centar, nemoj da si izgubio loptu i naravno osnovni moto je borba, borba, borba, krv, znoj i suze na repeat.

I nije tako samo u Prvoj i Drugoj, tako je i u mlađim kategorijama, treneri koji taktički i tehnički obučavaju klince koji sanjaju Primeru i Premijer, postali su privatni preduzetnici. Klubovi ih ne plaćaju, nego dozvoljavaju da se snalaze na tržištu, tako što moraju da privuku što više djece da plaćaju članarine. Gubi se proces prirodne selekcije, juri se svaki bod, svaki primljeni gol je ravan fudbalskom samoubistvu. Nikoga ne interesuje da li postoji talenat, potencijal, nego koliko je djece, koji si na tabeli, batice...

Nijesu samo treneri krivi, niti mogu da budu, oni su samo karika u lancu koja je najugroženija u ovom nepodnošljivom momentu kada su u fudbalskim klubovima ljudi koji ne razumiju igru i ne razumiju kako ova igra funkcioniše. Treneri su samo kolateralna šteta u ovom vremenu u kojem živimo, vremenu amazonki i predatora, gdje je bitnije kako se snalaziš nego kako živiš. A neko davno reče, život ti je fudbal. Imaš mnogo prilika, ali moraš da postigneš gol.

PIŠE: Vlado Perović

Još sporta:

PAO DOGOVOR: Bajern izdvojio 20 miliona za francuskog reprezentativca! 

BARSELONA PRELOMILA: Ovo će biti zvanična ponuda Mesiju! 

NEMA KRAJA SAPUNICI: Kinezi hoće da tuže Berluskonija zbog Milana! 

GALAKTIKOS POTVRDIO: Vezista Dortmunda će preći u Real! (FOTO)