Utakmica Srbija - Vels ispraćena sa kultne tribine

Bio sam na severu "Marakane"

Sever „Marakane“. Važna utakmica reprezentacije. Idealno mesto za svakog zaljubljenika u fudbal i navijačku kulturu da oseti tu vrstu adrenalina koju nosi sa sobom fudbal u Srbiji. Znam, nije to isti osećaj kao kada Zvezda ili Partizan igraju svoje utakmice, ali je svakako sjajna prilika da osetite barem delić te atmosfere, koju sa sobom nose važne utakmice, kakva je sigurno bila utakmica između Srbije i Velsa. Kada sam već rešio da utakmicu provedem na jednoj od tribina, a ne u novinarskoj loži, za mene nije bilo dileme gde treba da se nalazim.

Po dolasku na stadion imao sam bliski susret sa navijačima Velsa. Dok sam gore u Bulevaru Oslobođenja proveravao po poslednji put da li je sve pod kontrolom u našem malom timu, tik pored mene su prošla dva autobusa GSP-a prepuna navijača „Zmajeva“. Tradicionalne pesme koje vrlo često možete čuti na stadionima u Britaniji su dominirale, a ljubazni ali pod punom opremom spremni policajci su nas upozoravali da produžimo dalje. Nalazili smo se tačno na mestu gde je planiran njihov ulazak na stadion.

Pred samom severnom tribinom već oko 19.15 gužva. Standardni prodavci navijačkih rekvizita su zadovoljno trljali ruke, jer je bilo primetno interesovanje za rekvizitima sa srpskim obeležjima. Ozbiljan optimizam među navijačima, koji su  prilično smelo komentarisali očekivanja pred meč:

„Biće barem dva gola razlike za nas, pazi šta sam ti rekao“, tvrdio je jedan momak ognut u srpsku zastavu i sa kapom u bojama Srbije.

Po ulasku na sever potražio sam dobro mesto do istočne tribine, što mi je omogućio relativno ran ulazak na tribinu. Stadion je polako počeo da se puni, igrači još uvek nisu bili na zagrevanju, a na stolicama bile su spremljene srpske zastave, za koreografiju i atmosferu koja je tek trebala da se stvori. Na severu su nas i sačekale prljave i polomljene stolice, ali je valjda to deo standardne kulture o kojoj ne bih ovom prilikom previše. Čisteći stolicu papirnim maramicama, primetio sam da oni nešto iskusniji posetioci sa sobom nose primerke novina na koje zatim sedaju.

„Da li vam je to današnji Žurnal?“, upitah jednog starijeg gospodina iza mene, dok je prepoznatljiva navijačka naslovna strana zurila u mene.

„Jeste, pročitao sam ga ja već, uz jutarnju kafu. Je l vidiš sa kakvom se literaturom odlazi na utakmicu?“, tu smo već svi prasnuli u smeh. Dobro raspoloženje uzrokovano optimizmom se osećalo u vazduhu.

Oko mene je već počela najrazličitija galerija ličnosti da se okuplja. Bio je tu i jedan očigledno navijački prilično raspoloženi bucko, koji je svojom zastavom, koju je ili kupio ili doneo od kuće mahao svo vreme, čak i kada su sudije izlazile na zagrevanje. Naravno, bile su tui standardne ekipice momaka, studenata, dobro raspoloženih, i naravno „velikih poznavalaca“ ove igre.

„Mora dati Prijoviću šansu. On može biti najveće iznenađenje na ovoj utakmici“, čuo sam komentar.

Naravno, bile su tu i devojke, lepo sređene, koje su odmah krenule sa standardnim foto sesijama, i Instagramom. Srećom internet je brzo „pukao“, barem nama na mobilnim uređajima i tabletima, pa je jedna simpatična plavušica prilično smoreno ispratila nastavak događaja na terenu.

Standardno, izlazak naših igrača je ispraćen aplauzom, osim pojavljivanja Vladimira Stojkovića, koji je barem sa naše tribine ispraćen zvižducima i povicima, za koje smatram da im nije mesto u ovom tekstu. Kada su krenule pesme „Pukni zoro“ i „Marš na Drinu“ stadion je već bio pun, a sama atmosfera je dostigla vrhunac.

Početak utakmice obeležilo dozivanje juga, barem sa naše strane. Da li smo bili nedovoljno glasni, ili je jug imao neka svoja posla, nije mi poznato, tek nismo uspeli da ih dozovemo. Komunikacija sa istokom i zapadom nam je išla nešto bolje tokom čitave utakmice, pa smo standardnim povicima „Srbija, Srbija“ i navijačkim pesmama posvećenim Kosovu, uspevali da održimo pravu navijačku atmosferu tokom čitave utakmice.

Stojković je i dalje bio na meti navijača, ne toliko otvorenoj, ali se jasno moglo čuti nezadovoljstvo njegovim potezima.

„Šta glumi ovaj? Zašto mora uvek da bude u centru pažnje? Primićemo gol“, bilo je predskazanje koje sam čuo nekoliko minuta pre penala.

Kada je sudija pokazao na belu tačku, opšte nezadoovljstvo sudijom, Stojkovićem, Milivojevićem, svetom i sudbinom se prelilo tribina.

„Ramzi šutira? Ne dajte njemu, ubiće nekog“, čula se već standardna pošalica na račun Arona Ramzija, najveću zvezdu Velšana na sinoćnjoj utakmici.

Kako to već obično biva, na poluvremenu su „Orlovi“ ispraćeni zvižducima, a navijači na severnoj tribini, a među njima i ja, jedva su dočekali da posedaju. Početak drugog poluvremena, obeležili su vapaji, starijih ljudi:

„Deco, sedite. Ima nas i starijih koji bi da sede“. Uzalud, deca su rešila da stoje.

Drugo poluvreme su obeležili, nada i razočaranje svaki put kada bi lopta završila u šesnaestercu Velšana, a zatim završavala u gol autu, rukama Henesija, ili daleko na centru igrališta. Kako se utakmica bližila kraju, tako je rasla i nervoza na tribinama.

„Daćemo gol“, čuo sam potpuno smiren komentar pored sebe.

Kada je igrač Velsa igrao rukom u svom šesnaestercu svi smo skočili, a kada je sudija odmahnuo rukom, po prvi put sam se uplašio da ćemo izgubiti utakmicu. Međutim kombinacija Prijovića i Mitrovića je dala rezultat što je bilo povod za veliko slavlje na severu.

„Jesam rekao? Jesam rekao?“, čuo sam vrišteći glas pored sebe. Jesi brate, svaka ti čast.

Kako se utakmica bližila kraju, padala je i nada da možemo do sva tri boda. Ostaje žal, što je onaj udarac glavom na samom kraju utakmice završio pored gola, a ne u mreži Velsa.

Na samom izlazu mešavima ravnodušnosti i oduševljenja. Znali su svi da smo ostali na prvom mestu, ali i da nas čekaju još duge četiri utakmice do kraja kvalifikacija. Kad malo bolje razmislim možda je tako i bolje. Nismo mi nacija koja zna da se izbori sa nacionalnim zanosom koji prouzrokuje euforiju.

PIŠE: Vladimir Danilović

Još sporta:

Portugalac pojačava napad! Milan doveo četvrto i najskuplje pojačanje! (FOTO)

Italijani "izvisili"! Bajern ukrao veliku želju Juventusa! 

Čelsijeva transfer bomba od 100 miliona! Više nema dileme, on će biti prvi napadač "Plavaca"! 

Fudbaler šokirao PSŽ! "Odredite cenu, želim u Barselonu ili Juventus!"