Vorld Boks Nevs gleda na jedanaest boksera koji drže pobedu nad neporaženim dve težine neprikosnoveni šampion Oleksandr Usik.
Usik je bokserski borac broj jedan i Pound for Pound kralj. Strašni Ukrajinac nikada nije okusio poraz u profesionalnom ringu. Međutim, u svojim ranim danima, Usik nije bio ni blizu tako nepobediv kao što je danas, jer se borio da preraste u udobnu težinsku kategoriju.
Pretrpeo je najmanje petnaest poraza kao amater u više od stotinu borbi, uključujući poraze dva puta protiv dva protivnika i gubitak od najmanje jedanaest drugih, uključujući i bivšeg šampiona velter kategorije Šona Portera.
Ujedinjeni šampion u poluteškoj kategoriji Artur Beterbijev takođe je ostvario pobedu nad Usikom, ali je samo jedan protivnik uspeo da prekine – bivši srednji Met Korobov.
Ti porazi, bez obzira koliko bolni, oblikovali su Usika u šampiona kakav je danas i stavili ga u poziciju da osvoji zlatnu olimpijsku medalju u Londonu 2012. godine.
Usik nije izgubio borbu petnaest godina, na njegovu značajnu zaslugu. Poslednji put kada je okusio poraz bio je na 2009 Svetskom amaterskom prvenstvu. U polufinalu, Usik je izgubio na bodove od Jegora Mehontceva. Mekhonstev je na kraju osvojio zlato na istim Olimpijskim igrama u poluteškoj kategoriji.
Ispod, VBN gleda na Usikove obrnute u redosledu kojim su se dogodili.
Gubici u karijeri Oleksandra Usika
Sergej Skljarov – (jun 2005, Saku Suurhall, Talin, Estonija)
Manje od mesec dana nakon što je debitovao kao srednja kategorija 2005. godine, Usik je izgubio na bodove od Skajlarova u Estoniji. Ono što čini poraz zaista otvara oči je da je Usik, samo 18 u to vreme, bio jedina zabeležena amaterska pobeda Skljarov.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (novembar 2005, Leszno, Poljska)
Vavriczek je pobedio podeljenom odlukom nad Usikom u međunarodnom meču Ukrajina protiv Poljske. Pobeda je došla nakon što se Vavrcizek u početku borio da pronađe protivnika i skoro se nije borio.
Godine 2024. objasnio je BBC-ju kako se borba dogodila.
„Pozvan sam da predstavljam Poljsku, ali selektor poljske reprezentacije mi je rekao: ‘Žao mi je Lukasz, ali oni nemaju nijednog člana u tvojoj težinskoj kategoriji. Bio sam u velteru, ali oni (ukrajinski tim) su rekli: ‘Oh, imamo mladog dečaka, 18 godina, u srednjoj kategoriji. Da li želiš da se boriš sa njim?“ To je bio Oleksandr Usik.
„On je već bio evropski juniorski šampion. Bio je mnogo veći od mene, ali sam rekao: ‘Da, zašto ne, hajde da se borimo,’ i jesmo. Pobedio sam u trećoj rundi i borbi.“
Vavriczek je postao profesionalac devet meseci nakon borbe sa Usikom. Uživao je u osmogodišnjoj karijeri, ali je uspeo da osvoji domaće titule samo tokom svog trčanja između 160 i 168 funti.
Omer Ajdogan – (Februar 2006 – Debrecen, Mađarska)
Turski Ajdogan pobedio Usik na bodove za pobedu 2006 Bocskai Memorial Finale. Nema dokaza da je Aidogan ikada postao profesionalac nakon mešovitih amaterskih rezultata.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (Maj 2006, Istanbul, Turska i oktobar 2006, Baku, Azerbejdžan)
Jedan od samo dva boksera koji su postigli više od jedne pobede nad Usikom, Hikal je osvojio finale turnira Ahmet Comert 2006 26-11 pre nego što je postigao senzacionalnu pobedu 17-8 koristeći sve svoje iskustvo na Svetskom kupu 2006. godine.
Kao i Ajdogan, Hikal nikada nije postao profesionalac. On je pobedio Usika šest meseci nakon slične pobede nad još jednim bivšim kraljem funte za funtu, Genadijem Golovkinom.
El Salvador – (jul 2006, Plovdiv, Bugarska i oktobar 2006, Baku)
Korobov je drugi i poslednji protivnik koji je postigao dve pobede nad Usikom. On je takođe jedini borac koji je sprečio Usika da čuje poslednje zvono.
Za razliku od Hikala, Korobov je izgubio od „GGG“ pre nego što je tri godine kasnije naletio na Usika. U trećem kolu, on je zaustavio Usika na 2006 EABA Evropsko prvenstvo polufinalne faze. Četiri meseca kasnije, na istom turniru kao i Hikal, Korobov je pobedio Usika na bodove. On je pobedio Hikal u pogodbi pre nego što je savladao Emilio Correa u finalu srednje kategorije.
Rus sa sedištem na Floridi postao je profesionalac 2008. godine i uživao u šestogodišnjem neporaženom nizu pre nego što je izgubio od Endija Lija za titulu WBO u srednjoj kategoriji. Uprkos mini-preporodu, gubici od Jermall Charlo, Chris Eubank Jr., i Ronald Ellis završio svoju karijeru tokom pandemije.
Šon Porter – (Decembar 2006, Harvi, Sjedinjene Države)
Najiznenađujuće ime na listi je bivši IBF i VBC šampion u velter kategoriji Shawn Porter. Ono što sada izgleda kao kolosalna neusklađenost koja se zapravo dogodila u bokserskom klubu Harvei tokom SAD vs. Ukrajina International. Porter je bio srednja kategorija u vreme pre pokretag dole kada se okreće profesionalac i uživa u karijeri Hall of Fame.
Posle četiri runde sa Usikom, Porter je izgubio na dve sudijske kartice. Leonid Loivskii karton za Usik 19-11, dok je Allan Stockdalle stao na stranu Ukrajinca 38-36. Nažalost za Oleksandra Usika, američki sudija Zakari Jang postigao je toliko gol za Portera na 39-22 da je to bilo dovoljno da preokrene rezultat u korist Amerikanca 23-20.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (Maj 2007, Ahmet Comert Sport Hall, Istanbul, Turska)
Kamara je uspeo da vidi 17-15 odluku nad Usik na 2007 Ahmet Comert Tournament Preliminaries. Usik je konačno shvatio da treba da se pomeri u težini, ali još uvek nije mogao da shvati odluku.
Artur Beterbiev – (avgust 2007, Kalinjingrad, Rusija)
Borba protiv Usika na domaćem terenu, budući šampion u poluteškoj kategoriji Beterbiev postigao je blizak trijumf 12-10 nad Usikom na 2007 Amber Gloves Rusija vs Ukrajina International. Usik će morati da čeka pet godina na osvetu, koja je došla na najvećoj sceni na Olimpijskim igrama 2012. godine. Usik je pobedio Beterbijeva u četvrtfinalu na putu do zlata.
Beterbiev je postao jedan od najstrašnijih udaraca u boksu i još uvek ima stopostotni nokaut.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (mart 2008, Pescara, Italija)
Na putu ka kvalifikacijama za Olimpijske igre 2008. u Pekingu, Usik je izgubio od Zuieua u finalu evropskih olimpijskih kvalifikacija 2008. godine. Njegov nastup na turniru bio je dovoljan da garantuje mesto u ukrajinskom timu. Međutim, Usik je izgubio u četvrtfinalu Olimpijskih igara od Italijana Clementea Russoa, istog čoveka koji je nokautirao Zuieua u prvom kolu.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (jun 2008, Istanbul, Turska)
Kao deo drugog Ahmet Comert turnira, Usik je izgubio 14-5 (u finalu) od Zhanga, eventualnog osvajača zlatne medalje u poluteškoj kategoriji u Londonu, u zagrevanju za Igre 2012. godine.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (avgust 2008, Peking, Kina)
Onda je došao Russo poraz za Usik. Iskusni šampion pobedio je Usika i Deontaja Vajldera kada je osvojio zlato u Radničkoj gimnaziji. Opet, četiri godine kasnije, u Londonu, Usik je osvetio taj gubitak kada je osvojio najznačajniji komad plemenitog metala u amaterskom sportu.
Osmai Acosta – (decembar 2008, Moskva, Rusija)
Nekoliko meseci nakon njegovog olimpijskog razočarenja, Usik se suočio sa Kubancem Osmai Acosta u finalu Svetskog kupa 2008. godine. Samo nekoliko meseci ranije, Usik je pobedio Acostu i bio je favorit za prevladavanje. Ovaj put, Acosta je plen i titulu.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski – (septembar 2009, Milano, Italija)
Konačno, poslednji čovek koji je pobedio Oleksandra Usika pre petnaest godina bio je Egor Mekhontsev. Usik je bio na devet meseci neporažen niz kada je naleteo na ruski amaterski southpav na 2009 Svetsko prvenstvo amaterski polufinale.
Mekhonstev je 14-10 pobedu u onome što će biti prekretnica za Usik karijeru. Nakon ovog poraza, Usik je bio nepopustljiv da nikada neće izgubiti još jednu borbu.
Kao i Usik, Mekhonstev je postao olimpijski šampion na Igrama u Londonu, ovaj put sa 81 kg, pre nego što je postao profesionalac u Sjedinjenim Državama godinu dana kasnije. Borio se 14 profesionalnih borbi i nikada nije izgubio, ali za razliku od titule natovarenog Usika, svetska titula mu je izmakla.
