Aram Parunak intervju - Koledž košarka je veoma konkurentna i zato nije lako dobiti stipendiju
Aram Parunak je košarkaški trener, koji je radio na koledžima i ima veliko iskustvo, ali je istovremeno i zastupnik agencije Athletes USA, koja najtalentovanijim sportistima pruža uvid i pomaže tokom procesa selekcije, i samim tim odgovara na pitanje kako upisati koledž u Americi ali i čini da koledž košarka bude dostupnija talentima širom sveta.. Studiranje na nekom od američkih koledža nije samo stvar prestiža već i kvaliteta, i zato je interesovanje, a samim tim i konkurencija zaista velika. Gospodin Parunak je pristao da za Supersport365 odgovori na nekoliko pitanja, koja će našim čitaocima približiti proces selekcije, i očekivanja američkih trenera od najtalentovanijih srpskih košarkaša, ali I odgovoriti na pitanja kako upisati koledž u Americi.
Molimo da nam se predstavite i objasnite nesto o vašoj karijeri odnosno angazovanju u koledž košarci u Americi?
Moje ime je Aram Parunak, i bio sam koledž trener poslednjih 18 godina i to na svim nivoima. Moja žena je bivša koledž igračica, a sada je takođe trener na koledžu. Preko Athletes USA, samo poslednje godine, uspeo sam da plasiram 30 igrača na koledže širom SAD.
U Srbiji važi krilatica "Srbija je zemlja košarke" respektabilna košarkaska istorija nam daje za pravo da tako mislimo, ipak, koliko košarka isto tako znači Amerikancima pošto je poznato da se najbolja koledž košarka upravo igra u vašoj zemlji
Koledž košarka je možda i najzastupljeniji sport u Americi. Priliku da je igraju imaju svi, ma koliko godina imali, i ma koliko bili kvalitetni. Američki fudbal je takođe bio uvek popularan, ali zbog rastućeg straha od teških povreda, mnoge porodice odlučuju da usmere svoju decu na košarku koja time dobija na jos većem značaju i popularnosti. Košarka je sport koji je veoma popularan na školama i koledžima, ali i vaninstitucionalno na dečijim igralištima i rekreativnim terenima širom zemlje.
Ipak, dok se najbolji američki igrači svrstavaju među najbolje igrače sveta, mi takodje imamo i neke od najgorih igrača na svetu. S tim u vezi, mnogi američki igrači i precenjuju svoje sposobnosti. U Americi se nalazi mnogo dobrih trenera, ali postoje i oni koji misle da su dobri, samo zato što su bili dobri košarkaši, ili zato što su trenirali nekog dobrog igrača. U mnogim slučajevima, vođenje timova u drugim zemljama je bolje od onih u SAD, što loše utiče na razvoj naših mlađih kategorija igrača.
Kada uporedite srpskog i američkog igrača kao kandidata za sportsku i akademsku stipendiju, u čemu je razlika?
Mnogo faktora utiče na to da li ćete obezbediti koledž novac za stipendiju na nekom od američkih institucija visokog školstva, i u njima se krije odgovor na pitanje kako upisati koledž u Americi. Razlika u stilu igre između Amerike i Srbije, je jedna od ključnih briga koju američki treneri imaju pri izboru kandidata. Ukoliko igrač nije prilagođen našem sistemu igre, imaće dosta problema da pomogne timu bez obzira na kvalitet. Igrač se svakako može adaptirati na ovakav način igre. Ipak, trener želi da vidi konkretno dokaz da se igrač prilagodio njihovom stilu igre pre nego što mu ponudi stipendiju. Naravno, kada bi neki tip igrača nedostajao u Americi, stvari bi mogle biti znatno drugačije. Kada se radi recimo o niskim igračima, postoji izuzetno veliki broj talentovanih bekova širom Amerike, i tu je koledž košarka najbogatija. Treneri zadržavaju svoj posao samo ako su uspešni, i ne mogu sebi da dopuste da rizikuju sa igračima koji se nisu već dokazali da su spremni da odgovore na sve zadatke. Treneri su spremni da preuzmu rizik kada se radi o visokim igračima, jer je njih teže naći. Jedan koledž trener mi je pre nekoliko nedelja rekao da bi igrač iz inostranstva barem za trećinu morao da bude bolji od domaćeg igrača da bi mu ponudio odrađeni nivo stipendije. Isto tako američki studenti dobijaju novac od Vlade, koja želi da im pomogne tokom njihovog obrazovanja. Mnogi programi za strane igrače nemaju dovoljan budžet stipendija da pokriju ovu vrstu troškova .
Kada se radi o novcu za stipendiju, svaka škola funkcioniše drugačije. Neke škole su više spremne za dovođenje stranaca od drugih škola. Važno je da potencijalni kandidati imaju dobre ocene u srednjoj školi, kao i odlične rezultate na TOEFL i SAT ispitima. Što bolji rezultat, za bolje stipendije će moći da se kvalifikuju .
Da li momci koji dolaze iz naše zemlje, odnosno generalno Evrope, imaju problema da se prilagode zahtevima koje sa sobom nosi igranje koledž košarke? Da li ima nekih specificnih očekivanja od strane naših kosarkasa?
Da, mnogi igrači koji dođu iz Evrope nisu uspešni. Neki momci uspeju da dobiju priliku za stipendiju, ali se posle i muče da dobiju minute na terenu, jer se ne prilagode načinu igre koju zahteva koledž košarka. Igrači koji imaju pravi start u procesu prilagođavanja imaće više izgleda za dobijanje i zadržavanje početne stipendije a isto tako postaće uspešni na koledžu ili univerzitetu koji studiraju. Dobrim igrama i ocenama uvek je otvorena mogućnost da se u narednim godinama dobije i bolja stipendija od početne tzv. freshman year.
Poznato nam je da je u košarci konkurencija izuzetna, imajući u vidu i popularnost sporta u najrazvijenijim zemljama sveta. Na šta potencijalni kandidati iz Srbije kako bi upisali koledž u Americi, treba da obrate pažnju, a što bi moglo da im olakša i omogući dobijanje ponude kojom će biti zadovoljni?
Američka koledž košarka se uglavnom igra izvan reketa. Igrač ne mora da bude sposoban da zakuca, ali mora da zna da akcije završava oko reketa, i to kada igra protiv igrača koji igraju odbranu u reketu na visokom nivou. Igrač takođe mora da stvara sebi prostor za šut, ali i kroz dribling i dodavanja da kreira drugima mogućnost za šut. Sve ovo podrazumeva izuzetnu kontrolu lopte, ne samo da je zaštite od protivničke odbrane, već i da budete jako kreativni u ostvarivanju napadačkog potencijala. Osim napada, važno je da igrate i kvalitetnu odbranu 1 na 1.
Iz Vašeg iskustva, šta američki treneri posebno cene kod momaka koji dođu iz Srbije, odnosno kod srpske škole košarke?
Oni vrednuju radnu etiku i košarkašku inteligenciju srpskih igrača koju donose sa sobom u njihov tim. Ali ti igrači moraju imati adekvatne košarkaške veštine i zahtevani nivo atletizma.
Nekoliko momaka je ove sezone direktno sa koledža došlo u Evropu u najbolje timove. Najdžel Vilijams Gos je sa Gonzage stigao u Partizan, i igra zaista odlično. Da li se tokom koledž karijere bolji igrači odmah mentalno pripremaju za eventualni odlazak u Evropu, kada postane jasno da možda i neće moći da zaigraju u NBA?
Koliko u stvari US srednjoškolaca igra košarku a koji broj njih dobije odgovarajuce sportske ili akademske stipendije? Koji je realan odnos po igraču ove dve vrste stipendije u procentima?
Oko 600 hiljada dečaka srednjoškolaca igra košarku svake godine u SAD. Pretpostavimo da 25% ili oko 150 hiljada đaka svake godine završava školu i time bi mogli da požele da studiraju na koledžu. Samo na NCAA u prvoj diviziji postoji 347 timova. Ako svaki tim ima pravo na 13 stipendija dolazimo do brojke od 4,511 dostupnih stipendija. Ali, samo 25% od tih stipendija su dostupne svake godine, što je ukupno 1,110 stipendija po godini. Na osnovu ovih brojki, očigledno je da veoma mali broj svih srednjoškolaca dobija šansu u da igra u D1 školama svake godine. Naravno, dostupne su sa stipendijama i škole u D2 (D3 sa akademskim stipendijama) ili NAIA kao i Junior koledži (NJCAA). U nekim slučajevima to su pune stipendije za veoma dobre igrače i đake ali u većini slučajeva su to parcijalne stipendije.
Svaka škola nudi različite nivoe akademskih stipendija. One se baziraju na ocenama, rezultatima na test ispitu engleskog jezika i drugim faktorima koje svaka škola zasebno određuje. Svaka škola postavlja drugacije kriterijume važnosti između gore navedenih faktora. Neke od njih više pažnje obraćaju na ocene iz srednje škole, neke na test ispite engleskog jezika a neke na vannastavne aktivnosti budućeg studenta-sportiste. Neke škole žele direktno da intervuišu aplikante i tome pridaju veliki značaj u ukupnoj oceni odnosno određivanju visine stipendije. Odgovor na pitanje kako upisati koledž u Americi se razlikuje od Univerziteta do Univerziteta.
Aram Parunak
Kada košarkas odluči da želi da uđe u proces za dobijanje koledz stipendije, da li treba da se više usmeri na svoj sportski kvalitet ili/i akademski? Koliko su ustvari povezana ova dva faktora?
Oba faktora su važna. Da bi igrač maksimalno uvećao svoje šanse sa potencijalnim brojem zainteresovanih škola i da dobije što veći iznos stipendije, mora da stremi da bude izuzetan u obe oblasti. Postoje isto tako i prilike za igrače koji nisu sjajni učenici, ali odskaču sportskim kvalitetom, i njima je koledž košarka takođe dostupna. Ipak, mnogo je igrača koji konkurišu za takve stipendije gde akademski kriterijum nije na prvom mestu. Igrači koji se izdvajaju svojim boljim akademskim dostignućima uvećavaju svoje šanse za brojem sportskih stipendija kao i iznosom stipendije u novcu za koje su svojim ukupnim rezultatima kvalifikovani.
Molimo da predstavite agenciju Athletes USA i sta klijenti mogu da ocekuju ako ih vi zastupate?
Klijenti Athletes USA agencije mogu da očekuju profesionalno i stručno vođenje kroz proces selekcije, promocije i krajnjeg plasmana odnosno upisa na koledž. Od samog početka u pripremi za proces regrutovanja od strane koledža pa do donošenja odluke, klijenti su u mogućnosti da postave bilo koje pitanje i od nas dobiju veoma iskrene i stručne odgovore. Ono na šta smo posebno ponosni je i stalno ažuriranje našeg sistema informisanja, sa poslednje usvojenim propisima u svim asocijacijama. Klijenti mogu očekivati iskrenost u vezi sa njihovim potencijalima i veoma specifične preporuke kako da uvećaju svoje potencijale. klijenti mogu da očekuju prave opcije za igranje njihovog sporta I nastavak svog obrazovanja u Americi. Naravno, sve ovo je relativno i direktno povezano sa njihovim mogućnostima akademskim i sportskim ali kada je košarka u pitanju mora se imati u vidu i finansijski deo samog budžeta klijenta za doplatu od ukupne godišne školarine ili ostatka od date koledž stipendije. Važno je da klijent shvati da mi obezbeđujemo prilike a on/ona ih moraju iskoristiti na najbolji način.
Da li biste nam pojasnili aktuelne trenerske kriterijume potraznje igrača iz Srbije, sta konkretno traže i koje pozicije imaju više sanse?
- Visina
- Sposobnost da brane svoju poziciju
- Sposobnost stvaranja prilika u napadu za sebe i druge iz driblinga.
Visoki igrači imaju više prilika i mogućnosti od nižih igraća. To ne znači generalno da niži igrači nemaju svoju priliku ali će biti detaljnije profilisani u procesu regrutacije a time je kod njih mnogo veća konkurencija za dostupne pozicije u timu.
Na osnovu naseg poznavanja mentaliteta srpskih kosarkasa koji zele da sportski napreduju, pored studiranja, prema vasem misljenju, koliko je bitno da kosarkas od pocetka ode na za njega pravi koledz u smislu da moze da ocekuje kvalitetan sportski napredak, a koje su sanse da se to posle ispravi odredjenim transferima na druge koledze?
Važno je doneti dobru odluku odmah na početku kod izbora koledža. Donošenje loše odluke može samo otežati čitavu situaciju i sam transfer na novi koledž. Igrač mora otići u školu gde će imati priliku da igra, obezbediti minutažu i statistiku. Ukoliko to ne učini, nastavak studiranja će biti ugrožen, time i sama stipendija, jer će njegov razvoj biti ometen. Igrač neće biti posle u prilici da se putem video materijala predstavi trenerima u drugim školama.
Nećemo zaboraviti i samo studiranje kao osnov za odlazak na koledz. Kako to izgleda biti košarkaš i student u isto vreme, da li ima razlike u odnosu na druge koledž sportove?
Igrati košarku na koledžu nije lako. Koledž košarka se proteže na oba semestra. U zavisnosti od nivoa trenerima je dozvoljeno da imaju predsezonske kao i postsezonske treninge. Nekim trenerima je dozvoljeno čak i da leti drže treninge. Košarka na koledžu je kao da imate posao. Igrači mogu da očekuju sportske aktivnosti barem 20 sati nedeljno. Ovo ne uključuje vreme za učenje, putovanja ili kondicione treninge. Mnogi programi očekuju da radite na sebi I sportskim veštinama, tokom svog slobodnog vremena. Od igrača se očekuje da učestvuju u vanškolskim aktivnostima kao što je služenje zajednici, ili druge školske aktivnosti. Naravno, ovo ne uključuje vreme koje student provede u učionici na časovima ili drugim akademskim aktivnostima. Zbog svega ovoga je potrebno da je sportista koji želi da bude vrhunski na veoma visokom nivou stabilnosti i fizički i mentalno. Igrači koji mnogo vrema troše na svoj društveni život najčešće imaju poteškoća da budu uspešni u školi.
Da li je veoma vazno da kosarkas igra za tim srednje skole da bi dobio stipendiju na koledzu ili se uvazavaju drugi kriterijumi ako je recimo samo član nekog gradskog kluba?
Američki treneri nisu zainteresovani gde igrate sve dok je to visok nivo . Moj savet je da igrač igra u najboljem mogućem timu koji je dostupan, i da tu igra najbolje moguće. Ukoliko igrate u nekom od slabijih timova, nećete imati mnogo prilika za stipendiju. Isti slučaj je i ako ste loš igrač u dobrom timu. Najbolji način da dobijete dobru stipendiju u Americi je da igrate u srednjoj školi dobrog rejtinga na visokom nivou.
Facebook stranica Athletes USA Serbia
