Aleksandar Pavlović posle burnog perioda pre desetak dana, sa velikim optimizmom gleda na predstojeće velike izazove
PAVLOVIĆ: Zvezda je bolja, ali...
Kratkotrajno udaljavanje od Duška Vujoševića, pa instant pomirenje sa trenerom, ostavilo je iza sebe veliku prašinu. Ona se slegla do Podgorice, ali su ga tamo sačekale uvrede od navijača kluba u kojem je ponikao, na teritoriji na kojoj je rođen i na kojoj živi. Pobedio je u tom neravnopravnom okršaju, ali je njegov Partizan izgubio. Zbog toga sada slede dueli od neizmerne važnosti protiv Crvene zvezde.
Ovaj niz događaja je emotivno prodrmao velikog asa. Sigurno! Sigurno?
- Ne, stvarno nije – uverljiv je Pavlović. Situacija je napetija što je važnija utakmica. Ali, kroz to se normalno prolazi, kao i kroz svaku drugu tešku situaciju. Nijedan igrač ne sme da se opterećuje i izgori, jer tada se utakmica gubi. Mi nismo izgoreli protiv Budućnosti, ali smo iz više razloga izgubili, rekao je Pavlović za Sportski žurnal.
Pretpostavili smo da bi priču o konfliktu sa Vujoševićem radije izbegao („Ne izbegavam, stvarno, samo nema šta da se priča”), tako da smo turbulencije od pre desetak dana spojili u jednu temu.
- Imali smo 12 pobeda zaredom pre meča u Podgorici. Onda smo protiv Mege odigrali utakmicu koju nismo smeli da izgubimo. Bila je prijateljska, ali i pripremna za mnogo važan i težak duel. Otišli smo dole, dali sve od sebe, ali nismo ostvarili željeni rezultat u meču sa velikom tenzijom. Sada idemo dalje, nije smak sveta.
Bez odgovara kako je lično sve doživeo, dolazimo do horskog vređanja Pavlovića u Morači.
- Bilo je i očekivano, Budućnosti je utakmica bila isto važna kao i nama. To je do navijača, ali na mene uopšte nije uticalo. Skoro uopšte, jer su me samo još više motivisali. Ako je to bilo moguće. Jedino mi je teško palo što smo izgubili.
Kaže da nije razmišljao „šta bi bilo kad bi bilo“ da Milosavljević i on nisu propustili finiš zbog petih faulova.
- Žao mi je samo što sam dobio treću ličnu na poluvremenu, jer ništa nisam uradio. Pretpostavljao sam da će igrači Budućnosti provocirati, zato sam rekao sebi „samo mirno“. Mrdnuo nisam, ali... Bilo je dosta neverovatnih dešavanja, recimo da navijač uhvati igrača za glavu. Ali, i pored toga smo bili blizu pobede. Trebalo je da dobijemo – prebacuje Pavlović krivicu na crno-belu stranu.
Crno-beli nisu pobedili, zbog čega će se u naredne dve sedmice pričati i pisati samo o polufinalnoj seriji protiv Crvene zvezde, čiji će pobednik ići u Evroligu.
- Razmišljamo i mi o Zvezdi, naravno. Kroz utakmice kao što je bila ova u Nišu pokušavamo da pripremimo igru za polufinale. Znamo kako smo pobedili u poslednjem derbiju, poznajemo njihove mane. Svako u ekipi, od trenera do igrača, veruje u pobedu.
Ipak, ne dopuštamo da realnu sliku „iskrivi“ Pavlovićev optimizam – Zvezda igra izvanredno!
- Kako da ne, fenomenalno! Ali, igrala je i prošle godine, bila takođe prva... Jeste sada još bolja, svi ti rezultati naravno da nisu slučajni. Ali, videćemo. Svaka utakmica je priča za sebe. Svaka će biti teška i drugačija. Mi nastavljamo punom parom sa treninzima i pripremom.
Prilagođavanje je izazov pred kojim se našao i Saša Pavlović prvi put kada se posle deset godina u NBA vratio u evropsku košarku. Sada je u još težoj situaciji Džoš Akojon, Amerikanac koji je do nedavno trošio tridesetak šuteva po utakmici u Kini.
- Teško je uklopiti se u bilo koji sistem, a posebno kada si igrao u tako drastično različitim uslovima. Ali, Džoš je dovoljno inteligentan i iskusan da shvati i prihvati ulogu pred kojom se našao. Bori se sa oscilacijama, ali to je potpuno normalno. Odličan igrač, zaključio je Pavlović za Sportski žurnal.
