Krenuli su vreli letnji dani, a ni malo manje vruće nije ni na terenima Superlige. Može se reći da je super vruće. Međutim, dah sa Novog Zelanda duva i daje vetar u leđa fudbalerima i ostaje nada da dolaze lepi dani u fudbalskoj Srbiji.
Zakotrljajmo ponovo
Dolaze i neki novi klinci na fudbalsku scenu. Ne napušta se Srbija rano, Zdjelar dogurao do 70 utakmica, Antonov je bio veoma blizu te cifre, a pre njih je i Vasiljević kao kapiten OFK Beograda otišao sa skoro 100 odigranih utakmica. Pomenuti igrači igraju u jakom ritmu, pod teškim uslovima, a podrška im treba, šta više neophodna im je, te očekujemo i publiku da vidimo na stadionima.
Nisu svi otišli. Pojedini igrači jesu napustili klubove i državu, pojedinci su ostali kako bi punili tribine i prikupili još malo aplauza. Ne odlaze samo mladi iz Srbije, niti iz sveta sporta i fudbala, odlaze i iz drugih branši, ali treba uzeti u obzir da ima i onih koji ostaju, ostaju ovde, jer sunce tuđeg neba ne greje kao srpsko.
Prema tome, zakuvalo se na startu od vrućine, ali uspesi na svetskoj sceni daju nadu da će još barem jedan navijač biti više na tribinama da podrži naše fudbalere i da vidi osvajače zlatnih medalja. Nakon toga dolazi zima, duga i hladna... Nadamo se da se voda u Beogradu neće zalediti tih dana i da Beograd neće biti na ledu i da ćemo nastaviti sa utakmicama na Omladinskom stadionu. Publika voli Karaburmu, domaću porodičnu atmosferu. Atmosferu gde otac već godinama dovodi sina i gde je taj otac postao u međuvremenu deda i gde njegov sin dovodi svoju decu...
Zdjelar, Antonov i Gajić su doneli zlato u Srbiju. Imali su doček za pamćenje u glavnom gradu, ali ni njihova Karaburma ih nije zaboravila. Priređen je sjajan doček zlatnim dečacima. Zdjelar je otišao put Grčke u Olimpijakos, Antonov nije menjao boje u Grashopersu, a Gajić je u dresu OFK Beograda još uvek i publika će imati i dalje prilike da ga gleda na Karaburmi.
OFK Beograd je dom evropskih i svetskih šampiona. OFK Beograd je klub koji ima veoma važnu ulogu u društvu, koji je prisutan u Beogradu preko 100 godina, koji evo piše istoriju u dva veka. Generacije su odrastale u klubu i uz klub. Dokaz da se brine o odrastanju igrača i usmeravanju na pravi put je i činjenica da je pomenuta trojka napravila prve fudbalske korake baš u avliji Stare Karburme, a uspela je da dotakne najviše domete.
Klub ne staje na tome, dolaze novi naraštaji, dolaze nova imena, pojedinci su vam poznati od prošle godine i imaćete prilike da i dalje uživate u potezima Gajića, Dražića, Planića, Jovanovića, Čupića...
Reprezentacija je i dalje u fokusu, najstariji su okrenuti novim preprekama, mlade selekcije se nove formiraju, oslonac će biti evropski prvaci iz Litvanije i svetski sa Novog Zelanda. Očekuju se i novi kvalifikacioni turniri. Čupić, Golubović, Antonov, Zdjelar, Pavlovski, Gajić, Čavrić...su ponosno nosili dres OFK Beograda, ali i dalje nose. Sedam reprezentativaca iz klase „97“ je u plavo belom dresu uveliko dobilo šansu. OFK Beograd je obezbedio budućnost u Superligi, a i fudbalska javnost ne mora da brine za nove uspehe, ali kako opet...trebalo bi doći na stadion.
Došao je Vladimir Petrović Pižon za trenera "Romantičara", OFK Beograd kreće ka novim dometima. Tri kruga su pred nama, dvadeset posto više utakmica. Veća i mogućnost da mreža Stefana Čupića miruje više nego prošle godine. Ekipa koja je ispisala istoriju svetskog fudbala kao jedna od najmlađih koja je igrala neku Superligu sa snagom svetskih prvaka, izlazi na scenu da dostigne nove domete.
Kreće se sa Vračara, dolaze crveno-beli, ide se u Niš gde se pisala istorija najmlađeg tima, dolazi Voždovac na Karaburmu, a nakon Brda Banovog videćemo, kako je prošao prvi deo leta...
