SD Crvena zvezda danas slavi 70. rođendan, a situacija u svim sekcijama izaziva ozbiljnu zabrinutost kod većine pravih zvezdaša
ZVEZDINIH SEDAM DECENIJA: Slavna prošlost, mučna sadašnjost, neizvesna budućnost!
Titule, evropski uspesi, pune tribine, novinski naslovi u superlativima, to je krasilo Zvezdu u, ne tako davnoj prošlosti. A šta se danas, tačno 70 godina od osnivanja, vezuje za giganta iz Ljutice Bogdana? Besparica, višemilionski dugovi (u evrima), ugašeni pa ponovo pokrenuti klubovi (pod malo drugačijim imenom), sumnjiva lica u upravama, neuspesi na međunarodnoj sceni...Tako izgleda krvna slika jednog od najuspešnijih sportskih društava Starog kontinenta.
Trenutno, ali samo naizgled, u najtežoj situaciji je Fudbalski klub. Dug od 52 miliona evra ozbiljno opterećuje svakodnevno poslovanje nekadašnjeg prvaka Evrope, koji u istoj nije napravio ozbiljan rezultat skoro 10 godina. Licenca za učešće u takmičenjima pod pokroviteljstvom UEFA „visi“ non-stop, a prošle je Zvezda doživela nešto nezabeleženo u klupskoj istoriji – izbačena je iz evrokupova! Neigranje na najvećoj sceni donosi pad interesovanja, kako za utakmice kluba, tako i za igrače, a besparica tera da se najbolji brzo i jeftino prodaju i pitanje je kada će i kako će klub izaći iz ove teške krize.
Međutim, taj klub za razliku od većine ostalih članova Sportskog društva, i dalje ima „sopstveni identitet“, što će reći, ime, lokaciju, grb od osnivanja. Time ne mogu da se pohvale ni košarkaška, vaterpolo niti rukometna sekcija. Zvezdaši će da kažu da su ove godine najbolji košarkaši, da su prošli u TOP 16 Evrolige, osvojili Kup Radivoja Koraća, odlično guraju u ABA ligi. Sve je to tačno, izuzev jedne „sitnice“. U pitanju je klub koji u svom imenu ima ime brenda Crvena zvezda, ali nije to „ona“ Zvezda za koju su igrali Slavnić, Simonović, Kapičić, Obradović, Divac, Rakočević, Radmanović, Vujanić i mnogi drugi. To je u stvari FMP Železnik, koji je uzeo ime Crvena zvezda Beograd (danas Telekom), kako bi se izveo UPPR (Unapred predviđeni plan reorganizacije) da bi se nekako premostilo vraćanje duga od 15 miliona evra (bolje rečeno reprogram). Šta će sa klubom, koji je zvanični zamrznut, da se dogodi 2016. kada se završava UPPR i šta će biti sa trofejima, koje je FMP osvojio pod imenom Crvena zvezda Telekom, to niko ne može da odgovori. Ili neće.
Vaterpolisti su pre dve godine bili prvaci Evrope, ali se danas malo ko seća da je pre par godina original Zvezda ugašena i ponovo osnovana kao Crvena zvezda VET (veterani). Danas taj klub opet ima finansijske probleme i jasno je da „reosnivanje“ kluba nije trajno rešenje za nagomilane probleme. Rukometaši su šampioni tog posla, pošto u ovom trenutku postoje čak tri kluba sa imenom Crvena zvezda (RK, ORK, MRK), naravno sve sa ciljem da se, kako tako, funkcioniše i izbegne „katanac“.
Nešto je svetlija situacija u odbojci, gde muškarci i žene nemaju probleme te vrste i na sportskom planu su beležili u bližoj prošlosti uspehe na domaćoj sceni. Međutim, u poslednje vreme nazire se kraj dominaciji, a muška sekcija u prethodne dve godine nije koristila privilegiju da kao šampion igra Ligu šampiona, već je igrala u manje kvalitetnom kupu, da bi smanjila troškove!?
Kada se pogleda sumorna sadašnjost, kakva li se budućnost može predvideti za „giganta na staklenim nogama“? Možda je još bolje pitanje šta učiniti da ona bude svetlija od sadašnjosti? Svi u glas pominju privatizaciju, ali tu ima malih prepreka. Da li svi klubovi iz Zvezdine porodice mogu biti privatizovani, tačnije da li bi izazvali interesovanje svežeg kapitala? Odgovor je – ne! U stvari, nijedan izuzev fudbala i, možda košarke. Šta onda? Da ostane državno, ili ti svačije i ničije kao i do sada? Onda se faktički ništa ne menja i samo će se kliziti dalje u konačnu propast.
Čini se ipak da je, veći problem od gore navedenih teškoća, taj što se u Zvezdi ne pitaju ni za šta „zvezdaši“. Pod terminom „zvezdaši“ ovde se misli na one koji su decenijama gradili ime Crvene zvezde, što na terenu, što kraj njega, na primer Zoran Slavnić, Dragoslav Šekularac, Dragan Kapičić, Ljubodrag Simonović, Dragan Stojković, Miloš Šestić, Vladimir Petrović, Jasna Šekarić, Nenad Stekić, Pavle Komnenović i mnogi drugi. Nešto se pitaju, ali u svojim klubovima, Viktor Jelenić (vaterpolo), Nenad Peruničić i Igor Butulija (rukomet), a svakako najveći uticaj među „zvezdašima“ ima Aleksandar Boričić (odbojka), ali niko od njih nije ni blizu involiviran u dešavanja u Fudbalskom klubu, u kojem je u stvari ključ budućnost Crvene zvezde, zbog para, moći i kompletnog uticaja na javno mnjenje.
Možda je, baš ovaj 70. rođendan, jedinstvena prilika za te ljude da se aktiviraju i više se uključe u dešavanja u sredini koja ih je proslavila, nametnu konstruktivnu diskusiju i ovo pitanje plasiraju u centar pažnje domaće stručne javnosti, kako bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja, koje bi omogućilo Zvezdi da vrati stari sjaj, očajnički potreban srpskom sportu. Ako oni to ne urade, ko će?
Piše: Vladimir Vesić
