Ređaju se porazi, ali je Partizan i dalje na nogama. Napada se sa svih strana, ali on i dalje radi svoj posao. Mnogima su crno-beli trn u oku, ali taj trn nikako da se izvadi. Čitava ova kampanja, unazad bar 10 godina, kreće u septembru, kulminaciju dostiže u januaru i februaru, ali u junu „General“ Vujošević i njegova vojska poslednji ostaju na bojnom polju
Alhemija je nauka, a Dule je naučnik!
Da li ste znali da je, od svih košarkaških klubova, koji igraju ozbiljnu međunarodnu košarku, Partizan jedini tim koji unazad 13 godina dobija poslednju utakmicu? Košarkaškim jezikom to znači da dobija utakmicu koja odlučuje o trofeju. Već sama ta činjenica mora da izazove divljenje kod svakog poklonika, ne samo košarke, već sporta uopšte. Za takav rezultat 90 odsto zasluga nosi Duško Vujošević. Trener, koji je prvi odveo jedan srpski klub do Fajnal fora, prvi koji je Partizanu doneo međunarodni trofej, čovek koji je izbacio mnoge slavne reprezentativce, što Jugoslavije, što Srbije, pa i NBA igrače, nosilac nagrade „Gomeljski“ za najboljeg trenera Evrope, do dana današnjeg jedan je od najosporavanijih, mada može se reći i najomraženijih sportskih radnika u Srbiji.
Šta je Duletov najveći greh? Što govori istinu? Definitivno, jer živimo u licemernom društvu gde se laž i zlatom nagrađuje. Šta još? Što je, kako je samog sebe nazvao – alhemičar, čovek koji „znoj sa treninga pretvara u zlato, tačnije trofeje“. To protivnici ne mogu da mu oproste. Da bez budžeta skupi neku decu, vrati neke „islužene“ igrače, koje neće ovi što imaju pare i dovede stranca za koga niko nije čuo i osvoji trofeje, pa čak i dođe do Fajnal fora, dok ostali bacaju milione i ne urade ništa.
Mnogi su hteli da ga smene sa vrha, oteraju iz košarke, pa i nešto više, za ovih 13 godina. Moćan je bio i FMP, Hemofarm, Radnički iz Kragujevca, a kao latentna opasnost uvek je visio „večiti“ rival Crvena zvezda (što ona do 2011. što ova danas, koja ima nastavak Telekom i gotovo sve kapacitete FMP Železnika), ali niko od njih nije u tome uspeo.
Ove sezone Partizan je zabeležio možda i najgori start u poslednjih mnogo, ne samo godina, već i decenija. U Jadranskoj ligi trenutno je daleko od vrha, u Evropi još nema pobedu, ali ... To ali, drugima sreću kvari. Partizan je, pod Duletom, najmoćniji od aprila do juna, kada se dele trofeji, kada je najpotrebnije. Da se polako nazire takav scenario i ove sezone, viđeno je u Jerusalimu, gde su „crno-bela deca“, bez najvećeg pojačanja Milana Mačvana, izgubila od mnogostruko skupljeg tima za jednu loptu i to na njegovom terenu.
Prirodno, strah kod rivala se pojavljuje. Znaju oni bolje nego mi da je alhemija nauka, a da je Dule definitivno naučnik. Na kraju, kao što reče trofejni trener Hjustona Rudi Tomjanović „Nikada ne potcenjujte srce šampiona“.
Vidimo se u junu.
Piše: Vladimir Vesić
