Srbija nije odigrala utakmicu protiv Albanije u okviru kvalifikacija za EURO 2016. Tačnije ona je prekinuta zbog ulaska navijača na teren, isprovociranih ubacivanjem zastave „Velike Albanije“. Ko je ovde više, a ko manje kriv utvrdiće disciplinska komisija UEFA, ali ono što je poražavajuće je činjenica da se „fudbalskoj Srbiji“ ponavljaju stare greške
Već viđeno!
Prvo i osnovno pitanje za najodgovornije, a to je svakako Fudbalski savez Srbije (FSS) i naravno njegov predsednik, ili kako ga nazivaju „večiti gospodar“ Tomislav Karadžić, je kako su navijači u stampedu mogli da uđu na teren predvođeni, ni manje ni više nego ozloglašenim i osuđenim huliganom Ivanom Bogdanovim!? Da li je moguće da Vas gospodine Karadžiću i gospodo iz FSS, iskustvo iz Đenove ničemu nije naučilo? Da li opet moramo da strepimo šta će UEFA da odluči?
Nemojte prebacivati odgovornost na policiju, kada je FSS organizator i mora da obezbedi regularne uslove za održavanje sportske priredbe, a za to je zadužena redarska služba, koja je potpuno podbacila.
Da li je moguće da, uprkos stalnim uveravanjima kako Vi gospodine Karadžiću imate sjajan lični odnos sa predsednikom UEFA Mišelom Platinijem, da naša reprezentacije i krovna organizacija nemaju ni mrvicu autoriteta?
Da je neka druga federacija u pitanju, već bi dobila ovaj meč sa 3:0, a kod FSS-a ima da se čeka, a možda i ponovi epilog iz Đenove, kada FSS nije mogao da iskontroliše „navijače“ kojima je prosledio ulaznice! Da li će možda sada Tole da pomisli da treba da snosi odgovornost, ako ništa drugo za sramnu sliku koju je „fudbalska Srbija“ poslala svetu, da ne ume da izdrži utakmicu visokog rizika, a zanimljivo je da se to već drugi put događa u njegovom mandatu. Naravno da neće. Već viđeno.
Što se samog terena tiče, ta 42 minuta, Srbija je pokazala dva lica. Prvo, ono koje navijači čekaju kao „ozeblo sunce“, brzo, moderno, kreativno, borbeno. To lice Orlovi su držali svega 28 minuta i u tom periodu mogli su da vode i sa 3:0, ali nisu. Bilo je 0:0, a utakmica je neodoljivo podsetila na onu sa Belgijom od pre dve godine na Marakani, kada je Srbija igrala i stvarala šanse prvih pola sata, ali nije dala gol, a Belgija iz tri šuta tri gola. Zbog čega vedete Čelsija, Mančester Sitija, Anderlehta, Liverpula nisu sposobne da kontinuirano „gaze“ rivala 90 minuta, nego je samo golman, kome na klupskom nivou ne cvetaju ruže, jedini na nivou? Kako to da su do famoznog prekida u finišu poluvremena potpuno pali i fizički, ali i mentalno, jer kako objasniti „pecanje“ na konstantne provokacije Albanaca?
Pa nisu izabranici Dika Advokata klinci iz dvorišta već iskusni i za to dobro plaćeni fudbaleri. Odgovor nismo dobili ni od prethodnih, a nećemo ni od sadašnjeg selektora. Već viđeno.
Na kraju, što je nepravedno jer bi trebalo na početku, mlada fudbalska reprezentacija Srbije ponovo je „iznenadila“ sve i preko najjače reprezentacije u tom uzrastu, Španije, plasirala se na Evropsko prvenstvo. I to pobedom u gostima od 2:1! Selektor Radovan Ćurčić i njegovi puleni zaslužuju sve čestitke, ali se postavlja pitanje kako Orlići, u kakvom god da su sastavu, pa čak i kada igraju „prosečni“ klupski igrači, igraju najbolje u reprezentativnom dresu, a to nikako ne polazi za rukom „cenjenim“ Orlovima? Možda je u pitanju samo predan rad, izbegavanje zapaljivih izjava i kontraproduktivne medijske pažnje, koje uvek mora dati rezultate, a mladi su ih, hvala bogu, i te kako imali. Već viđeno.
Piše Vladimir Vesić
