Trening u najmlađim kategorijama nije prilagođen razvojnim karakteristikama dece i njihovom uzrastu. To nam onemogučava da se razviju potencijali sportista do njihovog maksimuma. Analiza rada u mnogim sportovima je pokazala da su razlozi mnogobrojni!
SLABOSTI SISTEMA SRPSKOG SPORTA: Naša deca i mladi sportisti nemaju adekvatan trening!
Višegodisnji trenažni proces (VTP) karakteriše podela sportista na uzrasne kategorije. Zrelost sportiste ga svrstava u razne kategorije u okviru kojih su jasno definisani ciljevi rada, intenziteti i obimi. Ova kategorizacija je bazirana na periodima trenibilnosti pojedinih sposobnosti, kao i na uzrasnim karakteristikama dece i mladih. Treneri nekritički prenose iskustava iz rada sa seniorima, pa deca imaju neadekvatna opterećenja i po intenzitetu i po kvalitetu.
Uočio sam da trening u najmlađim kategorijama nije prilagođen razvojnim karakteristikama dece u tom periodu. To nam onemogučava da se razviju potencijali sportista do njihovog maksimuma. U kasnijim fazama, naročito u drugoj fazi puberteta i posle, sportisti nisu opterećeni adekvatnom količinom rada. Posledice su da se kapaciteti ne razvijaju adekvatno, da sportisti kasnije sazrevaju, da je nemoguće izvršiti pravovremenu selekciju jer organizam nije pravovremeno adaptiran na psihofizičke i tehničko – taktičke zahteve sportske grane.
Sportisti se prerano pozicioniraju odnosno specijalizuju za pojedine discipline ili uloge u timu, najčešće radi postizanja trenutnih rezultata, što ima negativne posledice na svestarni razvoj sportiste ikvalitet selekcije.
Ne prate se socijalni uslovi u društvu, okolnosti u kojima se živi brzo se menjaju. Te okolnosti utiču na promenu u svakodnevnim aktivnostima dece i mladih, a posledica je adaptacija organizma na nove uslove, druge stimulanse.
Promena uslova koja nije praćena adekvatnom reakcijom u sportu rezultira u manjem broju talenata. Nije se promenila genetska struktura, promenio se način života, a posledica je da se ne razvijaju maksimalni individualni potencijali, što znači da talenti često ostaju neotkriveni. Naravno da se VTP mora prilagođavati uslovima života, ne samo zbog sporta, već da bi se omogućio adekvatan razvoj dece i mladih.
Programi oporavka i regeneracije nisu dovoljno integrisani u trenažni proces. Čini se da treneri ponekad zanemaruju neophodnost oporavka, i zaboravljaju da je regeneracija organizma sastavni deo dobro vođenog trenažnog procesa.
Ne postoje pouzdani parametri da bi se adekvatno izmerili efekti trenažnog procesa, rezultat u sportu može biti posledica ne samo tekućeg nego ranijeg rada. To je jedan od zadataka STP da se izgrade pouzdaniji kriterijumi za kvalitetniju ocenu i praćenje rada trenera, kako bi se neispunjeni i nerealizovani trenažni zadaci usaglasili sa postavljenim ciljevima. Namera je formiranje Srpske škola sporta u okviru koje se postavljaju jasni kriterijumi ocene kvaliteta i potreba, kao i jasno definisani ciljevi rada. Na osnovu tih kriterijuma se usmerava trenažni procesi definišu kriterijumi za kontrolu kvaliteta trenerskog kadra.
Neadekvatna periodizacija, planiranje trenažnog procesa. Neophodnost je da se periodizacija unificira za pojedine uzrasne kategorije periodizacija rešave mnoge od pomenutih problema. Unificirana periodizacija je bitna u uspostavljanju Sistema obuke igraca, ali i kontrole tog rada.
Trenažni proces često nije uskladjen sa nastavom u školi. To je još jedan od razloga da se uspostavi jedinstvena periodizacija za svaku uzrasnu grupu.
Trenažni programi nisu dovoljno individualizirani i prilagođeni potrebama mladih sportista
Istakli smo da se najkvalitetniji igrači prepoznaju po osobenom stilu u izvedbi. Prepoznavanje tog stila, podrška osobenostima kroz trenažni proces, jednom rečju razvoj individualnih potencijala, je zadatak trenera i svake škole. Da bi se formirao kompletan sportista koji je predstavnik Srpske škole sporta neophodno je pored podrške njegovim indidualnim potencijalima raditi na otklanjanju slabosti, kako bi se uklopio u strategiju – koncepciju igre ili takmčenja.
Specifičnost trenažnog procesa u ekipnim sportovima je da se tim - ekipa tokom VTP-a koristi za učenje taktike, vaspitanje sportista, individualnu obuku. U procesu se selektuju pojedinci. Krajnji cilj selekcije i obuke je formiranje tima u seniorskoj konkurenciji. Takav pristup usmerava trenažni proces ka savladavanju veština. Ako se pobeda istakne u prvi plan u procesu obuke oseća se pritisak unutar tima, koji remeti osnovne principe selekcije i postavljenu koncepciju igre za taj uzrast.
Pritisci roditelja i trenera, kojima se podstiče želja za samoisticanjem dece, izazivaju poremećene odnose i remete trenažni proces, ali utiču negativno i na psihofizički razvoj mladih sportista…
Trenažni proces se remeti i kada se selekcija ne vrši na pravovremeno. Kašnjenje u selekciji usporava razvoj sportista. Neophodno je odrediti kvalitet takmičenja na kojima učestvuju sportisti, kao i uzrast sa kojom trenira. Cilj je očuvati motivaciju sportiste i ne dozvoliti samozadovoljstvo. Napredak se ostvaruje kroz kreativno usmeren trenažni i takmičarski proces, prilagodjen zrelosti sportiste. U tom procesu uloga trenera u izboru je nezaobilazna u određivanju uzrasne kategorije sa kojom trenira. Bolje izuzeti iz takmičenja dete koje je akcelerant i značajno dominira nad svojom generacijom nego ga ostaviti i prepustiti njega i njegovu okolinu smozadovoljstvu. Samodovoljnost, samozadovoljstvo, sebičluk … su pogubni za razvoj deteta.
