Kolumna: Marko Jović

Grofovo zbogom – srpska nezahvalnost i ko je bolje prošao

U Srbiji nije lako, istog dana ste i na vrhu i na dnu, zavisi na koju stranu okrenete novine. Na prostoru kakav je ovaj naš, baš nikada nećete udovoljiti većini, a kamoli svima. Tako će i Miodrag Božović otići u suton želja navijača Crvene Zvezde, na isti način kao i oni koji su pre njega držali uzde kluba i sedeli u vrućoj stolici. Ispraćen koliko lepim rečima, toliko i svakojakim podrugljivim pričama i zahvaljivanjima Bogu što mu vide leđa, na sve što čuje verovatno se neće obazirati, jer verujte mi, i on je, kao i dobrana većina trenera koji su pre njega radili na Marakani, samo želeo da pobegne iz gungule srpskog fudbala.

Navijačko opredeljenje će vam krojiti stav, kvalitet koji je Grof doneo u Srbiju, i koji je zaista bio neosporan jedno vreme, nije isti onaj sa kojim odlazi iz nje. I ova medalja kao i sve druge ima dve strane, za prehladu možete da krivite promaju ili da se samo bolje obučete. Po istom principu će neko reći kako je Božović izgoreo u kotliću tuđih naredbi, neispunjenih obećanja i Terzićevih laži, dok će ga drugi lično osuditi za gubljenje nekolicine utakmica i nedostatak autoriteta nad onima koji su po činu iznad njega ali to ni na igrici ne bi trebalo da budu. Obe priče, iako krajnosti, dodiruju istinu na nekoliko mesta.

Gledali ste prošlu sezonu – ili niste, ali vam bar mediji nisu dali mira pa ste morali da budete upućeni u dominaciju Crveno-belih – sve je išlo kao po loju za Božovića i njegove izabranike, na trenutke su i asocirali na ekipu koja onako slučajno, pravo niotkuda, možda i zaigra u Evropi, kao nagrada za lokalne uspehe i mamićevski odrađeno prvenstvo. Nije to ni daleko od realnosti, Zvezda sa Grujićem i Kataijem izgledala je i mirisala puno bolje od ove brlje koju nam sipaju u tanjir ove sezone.

Tu i dolazi na videlo Grofova greška. Ili nedostatak želje, nazovite to kojim god oćete imenom, epilog je isti, mogli ste da ga vidite i u utorak. Na mestu gde je bilo skoro sve kako treba – skoro sve, jer ipak ne pričamo o Realu i Bajernu – njegova uloga je bila da pristojnim strofama pridoda ubitačan refren, te da u Srbiji krene kakva moćna pesma, recimo ona što je nazivaju Himnom Lige šampiona. Suprotno logici, a opet tako Srpski (ili Crnogorski ili domaće, sve se prihvata), dovesti masu stranaca deluje mu kao fantastična ideja. Možda i nisam u pravu, možda oni nisu bili njegova želja, ali kumovao je Ruizima i Le Talecima, a zatim su i oni kumovali produbljivanju Zvezdine agonije.

Nije ovo priča o patriotizmu - niti o ne daj Bože kakvom rasizmu! - ali činjenično stanje je da u ovakvoj Zvezdi (i ne samo Zvezdi, za sve srpske ekipe važi isto) ne treba gomilati strance, domaći igrači mogu da ponude jednako dobre partije kao i preplaćeni inostrani igrači. Osumnjičite pravilnik saveza koji dopušta da ih bude toliko ili pak čelne ljude u klubovima koji im širom otvaraju vrata nakon sjajnih snimaka na YouTube-u, optuženi će na kraju uvek biti onaj koji stoji pored klupe i mlatara rukama.

Božović je upao u tu zamku. Došavši u klub koji voli, znao je kakva je situacija u njemu, ali verovatno se, onako romantično kako samo mogu oni koji nešto iskreno vole, nadao da nije sve zapravo onako kako prenose mediji. A bilo je. Bilo je i prošle godine, i ove, biće i sledeće u to ne sumnjajte, džaba vam lepa fasada kada su cevi popucale, a ni struje nema.

Njegovi ljudski kvaliteti su barem nešto što se ne dovodi u pitanje. Onakav oproštaj sve jednog igrača ekipe od trenera govori tome u prilog. Neretko je bio i jedina svetla tačka u Zvezdinim utakmicama, dovitljivim izjavama i doskočicama činio je da makar konferencija za medije deluje fudbalski ako utakmica već nije. Ako mene pitate, i ono što je činio od ekipe prošle sezone i ono kako su igrali svakako da zaslužuje dubok naklon. Božović je odličan trener, ali na pogrešnom mestu. Možda čak i na pravom mestu, ali predugo.

Shvatio je on to, i nije shvatio prekasno, znao je on to još nakon ispadanja od Ludogoreca, bio je svestan da je vreme da ode. Nije otišao u želji da ga ne zapamte po tome. Želeo je više, bio je ubeđen u novu titulu. A ko i ne bi? Ekipa je odskakala od čitave domaće plejade poluklubova, titula je bar u mislima bila na sigurnom. I onda, lako je krenuo sunovrat. Mogao je Grof da čupa i da se trudi ili pak samo da stoji i ne radi ništa, svi znamo kako je to kada on krene u Srbiji. Teško ga je zaustaviti, sve se zaboravlja, a vaša biografija od prve do poslednje stranice biva ispunjena samo najsvežije učinjenim, knjiga je previše tanka da bi stala stara slava.

Ovde nismo naviknuti na zahvalnost. Preteška je to reč za narod, za čoveka, koji utehu traži u sportu, a ovaj ga tako drsko gazi ispod stola i dok sirotan spušta glavu, jede mu iz tanjira pritom se oblizujući. Što pre shvatiš da će te nipodaštavati i uzimati tvoje rezultate sa rezervom kad god odeš sa mesta uspeha, bilo na vrhuncu ili kada svi to od tebe traže, toliko kraće će tvoje mučenje trajati.

Tako i Miodrag Božović odlazi pokunjen, podvijenog repa i kao i svi prethodnici, ukrcao se na isti voz. Njegov rukopis ubrzo će izbrisati Đurovski ili neki naredni trener, to više nije ni važno. I ko god da se sledeći nađe u lavirintu koji ima samo ulazna vrata, dok se izlaz probija glavom, dobrano će se mučiti sa onima iznad sebe. Grof je barem držao kakvu-takvu distancu. Sada je otišao, Terzić i Zvezda su ostali u amanet ljubiteljima fudbala u Srbiji. Sigurno da mu je žao što se ovako završilo, ali makar je bolje prošao...

PIŠE: Marko Jović

Još sporta:

Nova nesreća u Brazilu! Sudbina Čapekoensea zadesila i Vasko De Gamu! 

Konte dobija 200 miliona evra kao i Murinjo! Na ove igrače će ih potrošiti!

Rodrigez bio zagrevanje! Murinjo dovodi još jednog ofanzivca za 51 milion funti! 

Arsenal završio posao! Stiže prvo pojačanje!