Kolumna našeg saradnika Marka Jovića po prvi put pred vama

KO KAŽE DA JE FUDBALSKA ROMANTIKA UMRLA: Dimitri Paje - jedan sasvim običan tip

Pravi junaci današnjice, sveta gde je sve okrenuto naglavačke, kriju se iza kulisa. Njihove vrline nisu vile i beskrajne poljane moći i raznoraznih valuta, nisu ni cenjeni koliko opisani likovi, upravo zbog situacije koja vlada i modela koji nam se poturaju pod nos. Ne, njihovo bogatstvo i snaga su ljubav i snovi, i oni, ma koliko sve ovo izlizano zvučalo, uvek nađu ono za čime tragaju.

Priča ne počne uvek na prvim stranicama knjige. Neretko se desi da je prelistaš skroz do sredine, i da, tek kad je i kulminacija prošla, shvatiš gde je zapravo sve počelo. Možeš da shvatiš da je bajka koju čitaš samo priča o jednom sasvim običnom čoveku kakvog možeš sresti u parku sa klincima ili zagrljenog sa suprugom na ulici. Takvi ljudi su svuda oko nas, ne traže pažnju, a ona im i pored toga biva nepravedno oduzeta. Tiho uživaju u onome što imaju, makar to i ne bilo nezapamćeno mnogo, znajući da je to ipak baš onoliko koliko im je potrebno.

Sam sebi skačem u stomak kada biram da za junaka ovaj put izaberem nekoga iz ipak veoma profitabilne branše, naravno - fudbala. Da li je kao i svi drugi? Povlačenje paralele sa kolegama je verovatno i normalno, pogotovo kada u oko upada njegova loše nameštena frizura, masna od skupocenog gela, čak i dok sedite u poslednjem redu tribine ili kauča. Ali, Dimitri Paje je ipak nešto više od običnog fudbalerčića koji će se razbacivati novčanicama i sudarati skupa kola.

I pored činjenice da njegov bankovni račun broji puno nula, i da je on sve samo ne miran i povučen, njegova priča je opet toliko jednostavna da je njegovo ime punilo novinske stupce samo kada se govorilo o njegovim potezima i golovima. Nije to momak koji će vam prodavati maglu, i koji će, zasnovano na svojim fudbalskim kvalitetima, graditi imidž opasnog momka i megazvezde. On je samo jedan sasvim običan tip. I možda će se neko opet zapitati nad osnovom ovog teksta, ali ako bolje pogledate, srž je pred nosom – ništa komplikovanija od želja i potreba malog deteta. Ideali fudbala se gube dragi moji, a kako fudbala, tako i života. Vrednosti se menjaju i ceni se nešto čemu nekad ne bismo poklonili ni manji font od onog koji je utoršen na ove redove. Dimitriji Pajei ovog sveta su tu da podsete na ono što se zapravo broji, da povrate one čudne osećaje koji se jave kada u kafani, pravo niotkuda, čujete prve note „vaše“ pesme.

Dok drugi hrle da napune svoje prazne stomake, i verovatno još praznije duše na Dalekom istoku, Paje odbija basnoslovne ponude jer i dalje živi za ideal. Njemu sedamdeset dva miliona očigledno ne paraju uši i srce koliko ta iskonska želja za lepim životom na mestu gde zapravo želi da toši svoje dane i kao kad je bio mali dečak na ostrvu Reunion, kako je i sam jednom rekao, igra fudbal i više nego što je potrebno. Cifre su čudo, ne živi on od socijalne pomoći, ali opet i dalje jasno ističe ono u šta veruje (nazovite me fudbalskim patetičarem i plačljivkom, ne marim).

Ni on se na fudbalsku pozornicu nije spustio niz dugu, već je morao put do nje da traži šutirajući loptu ispod duge kroz zamršeno šiblje i budžake. Skoro svi znaju njegovu priču - kako je za vreme bivstvovanja u Nantu, kao omladinac uporedo radio i kao prodavac u butiku, a zatim kada je stekao pravo da se obuče u Nantovo kanarinsko odelo, po prvi put dao naznake svog neizmernog talenta. U domovini je i gradio ime dugi niz godina. I izgradio ga je. Titule u Francuskoj uvek su mu izmicale za dlaku – menjao je boje dresova i beležio partije vredne pažnje, ali nije imao tu sreću da podigne pehar čudnog oblika ni jedan jedini put. Najveća scena je za Pajea nekako uvek išla paralelnim putem sa nikad dosanjanom titulom. Nizao je individualna priznanja, golove za špice, komadići čarolije bili su primetni na svakoj utakmici na kojoj se on tako neprimetno i bez pompe šunjao u kopačkama kroz protivničke odbrane kao članovi Pink Pantera kroz, pa kroz šta god da odluče zapravo.Na kraju (ili na sredini, kako vam volja), dobio je svojih pet minuta slave.

Prelazak u Vest Hem značio je poklon kartu za gledanje velikog majstora na velikom platnu. Možda je bila samo sezonska, ali uživali smo skoro godinu i po dana u bravurama koje je izvodio na Ostrvu. Pokazao se kao sjajno pojačanje za Čekićare, a najbolja sezona u novijoj istoriji kluba donela mu je epitet božanstva među navijačima. Njegovo požrtvovanje na terenu i lakoća sa kojom i dalje šalje svoje protivnike po hot dog, dok on odlazi u drugom pravcu (nije Zlatan uzalud izgovarao rečenice), nalazili su svoju publiku i na pokojnom Bolejn Graundu. I znao je uvek kako da proslavi svoje golove - sa navijačima, od srca i jednostavno, bio im je zahvalan za skandiranja i aplauze koji su bili namenjeni samo njemu. Prošla godina je u fudbalskim kalendarima bila godina Lestera, u kineskim godina Majmuna, u Srbiji samo još jedna u nizu godina, a navijačima Vest Hema godina Dimitrija Pajea.

Na sahrani Apton parka, u kovčeg je ubačena i prošlogodišnja atmosfera koju je ekipa Slavena Bilića posedovala tokom čitave sezone, zajedno sa taktovima po kojima je uigrani orkestar svirao iz kola u kolo. Prelazak na Olimpijski stadion nije oduševio nikoga, pa tako ni našeg sasvim običnog momka. Nešto je tu prestalo da klikće, pa smo od avgusta samo na trenutke mogli da vidimo obrise onoga što je pružao u godini iza nas, zaključno sa maestralnim partijama na Evropskom prvenstvu u granicama njegove države. Vidno revoltiran, nezadovoljstvo je ispoljavao pružajući slabije partije. Da li su londonske kiše ispunile za Francuze predviđenu kvotu, ili je pak zatvoren njihov omiljeni restoran, ne znamo, ali Dimitri je odlučio da izađe u susret onima koje najviše voli (a to je i potpuno normalno), i da napusti sivilo britanske prestonice. Načinom na koji je to uradio nije baš zaslužio da mu donesu ruže i nacrtaju mural na stadionu, ali kada ti je do nečega stalo ne biraš sredstva da do toga dođeš. Tu na videlo izlazi ono što je zapravo poruka teksta, ljubav oslikana u temperamentu i jednostavnosti duha, sitnice koje čine svet mestom gde ipak vredi grebati da ostaneš što duže. I bušne gume i razbijeni prozori, i uvrede i paljenja dresova, ništa od toga nije doticalo Pajea, koji je u sebi želeo samo jedno – da radi ono što najviše voli, na mestu gde najviše voli.

Englezima je sa druge strane vrlo teško udovoljiti. Kod njih nema ni smisla, ni lirike, ni u jednoj stvari kojom se bave. Ko nas voli, zna naše želje, a ko nam ih ostvari, ima nas u šaci. Iz njihovog, prostog navijačkog ugla deluje kao da su mu poklonili dečački san, te je on očigledno njima dužan da svoje telo istroši do poslednjeg atoma lupajući čekićem. I pored svih njegovih ispada i tvrdoglavosti koje je pokazao u sedmicama iza nas, Francuz nije zaslužio takvo „zbogom“ od navijača Vest Hema. Sve ono što je učinio tokom ovih godinu i po igrajući za bordo-plave, trebalo je da ga udostoji privilegije da, ako ništa više, prećute sve te uvrede na njegov račun i samo okrenu glavu ili zapuše uši kada se pokrene tema njegovog odlaska. Veliki majstor zaslužio je bar toliko malo.

No očigledno Dimitri Paje ne daje puno pažnje zlogrdnim pričama i uvredama, isterao je svoje i radiće kao što je i uvek radio – pratiće put srca. Odbijeni su i poletna Nica i imućni Pari Sen Žermen, sve to zarad beskrajnog leta i povetarca u marseljskoj luci i obraza koji mu ne dopušta da dres Olimpika zameni dresom najvećeg rivala. Sva je prilika da je poslušao Marseljezu sa razumevanjem.

I onda, kada shvatiš gde je zapravo bio početak priče, dođe ti da se vratiš nekih stotinak godina unazad, čisto da bi imao šta da skineš sa glave kako bi odao počast ovom čoveku. Počast je zaslužio, čak i malo divljenje - kineske ponude koliko god da nemaju dušu, imaju telo top modela.On im je ipak odoleo, vratio se svojoj ljubavi, možda ne prvoj, ali svakako najvećoj.

Nek se i završi kao sapunica, zaljubljeni par je zaslužio lepu veliku kuću i barem jedno zajedničko dete.

PIŠE: Marko Jović

Još sporta:

IMAJU REŠENJE: Stiže zamena za najboljeg na "Stadion svetlosti"! 

NI ON NE MOŽE VIŠE: Pep ima plan za promenu cele odbrane!

SOUZA ZAVRŠIO ODLIČAN POSAO: Posle Saponare, stiže i sjajni univerzalac!

ZVEZDA PRIVODI KRAJU POSAO: Boakje potpisao, na redu je kapiten!