Ovih dana prisustvujemo vrhuncu drame, koja se odigrava na Crvenom krstu, a glavni protagonista je Stanka Pejović, predsednik Sportskog društva Radnički. Zaplet je nastao onog trenutka kada je trofejno društvo dobilo astronomski račun za električnu energiju, od koga boli glava, a žena koja je najbolje godine života posvetila revitalizaciji nekada uspešnog sportskog kolektiva, odlučila da štrajkuje glađu i ukaže na maćehinski odnos države
Poslednji neka ugasi svetlo
Prvi čin dobio je na dramaturgiji, kada se Stanki pridružila, pa može se slobodno reći, simbol ne samo Radničkog, već i celokupnog srpskog sporta Svetlana Kitić. Za one slabije upućene radi se o nekadašnjoj sportiskinji, olimpijskom i svetskom šampionu, koja je zvanično proglašena najboljom rukometašicom sveta svih vremena. Tako jee Ceca stala uz Stanku i još nekim pripadnicima SD Radnički, kako bi apelovali na državne organe da se reši situacija.
Problem je privremeno prevaziđen tako što je Elektro-distribucija ponovo uvela struju, ali on je ostao. Radi se o dugu od oko dva miliona dinara, koji se sa kamatama narastao na pet miliona dinara?! Svako ko se bar nekada susretao sa kreditiranjem i kamatama, jasno mu je da ovakav „interes“ teško može da nađe i kod najokorelijih zelenaša, tako da čitava ova priča budi određeno zrno sumnje.
Sa druge strane pojavio se podatak oko blokade računa i dugovanja fudbalskih klubova Jelen super lige. Vojvodina, Crvena zvezda i Partizan šampioni su u ovoj kategoriji. Novosadskim crveno-belima račun je u blokadi za nešto više od 290 miliona dinara, beogradskim za oko 210, dok su crno-beli nešto „uredniji“ pa im je račun blokiran za oko 88 miliona dinara. Od ukupno 16 superligaških klubova čak 10 ima blokadu na računu, a kada se pogleda odnos prva tri sa ostalih 13 ekipa, dolazi se do frapantnog podatka da su dugovanja „velike trojke“ čak sedam puta veća nego ostatka karavana.
Pravo je pitanje, a odgovor na njega može donekle da nasluti epilog drame na „Krstu“, zbog čega se vrši neverovatan pritisak na beogradsko sportsko društvo da vrati dug od pet miliona dinara, a ista metoda se ne primenjuje na tri fudbalska „giganta“, koji zajedno „dođu državi“ 590 miliona dinara, od čega Partizan koji najmanje duguje ima dug 17 puta veći nego Radnički? Da li je to zbog toga što u upravnim odborima ova tri kluba sede političari? Da li zbog toga što za njih „navijaju“ ozbiljno organizovane grupe, koje sutra mogu da se mobilišu ispred Nemanjine 11, ili urade nešto još gore, a ne bi im bio prvi put? Ili što iz ovih klubova i dalje mogu da se „ispumpavaju“ neverovatne količine novca?
Sve to je teško uraditi iz Radničkog, koji nema ozbiljan profesionalni fudbalski niti košarkaški klub i u kome se ne vrti veliki novac, a i nema organizovane navijače poput Delija, Grobara ili Firmaša. Radnički ima blago druge vrste, poput Svetlane Kitić, Dušana Dude Ivkovića, sjajnih boksera, rukometašica i mnogih drugih sportista, koji su decenijama donosili medalje sa najvećih takmičenja i umnogome doprinosili afirmaciji srpskog sporta u svetu. I dan danas u Radničkom ima mnogo dece, budućih velikih šampiona, ali to nije bogatstvo koje bi moglo da interesuje ljude na vlasti i određene interesne krugove.
Doduše, ono što bi moglo da ih interesuje je mesto i prostor gde se nalazi SD Radnički. Atraktivna lokacija u ulici Vojvode Šupljikca (nekada Žarka Zrenjanina) na Vračaru, gde je verovatno najskuplja cena kvadrata u Beogradu, mogla bi da posluži za neki stambeni ili poslovni objekat, od koga bi ogroman profit mogli da imaju određeni interesni krugovi. Ako je to pozadina svih ovih dešavanja, a indicije jasno pokazuju ogromnu mogućnost takvog scenarija, onda neka se zapitaju u redovima „večitih“ rivala da li i oni mogu da dožive sličnu sudbinu ukoliko ovo prođe nekažnjeno. Ipak, ni cena kvadrata na Autokomandi nije za „bacanje“, a i Zvezda i Partizan imaju poprilično građevinske površine.
Samo da u čitavoj priči ne bude po principu „Ko izađe poslednji, neka ugasi svetlo“.
Piše Vladimir Vesić
