Dik Advokat se opredelio za svoje „vojnike“ pred misiju osvajanja šest dragocenih poena na početku kvalifikacija za EURO 2016. ali pažnju nisu privukla imena koja su na spisku, već dva koja nisu
Nepodobni!
U pitanju su Neven Subotić i Adem Ljajić, dva momka koja su bila „problematična“ i kod prethodnog selektora. Tada je bilo najlakše okriviti Sinišu Mihajlovića, jer ga je pratila aura neuspeha u kvalifikacijama za ovogodišnji Mondijal, a kada ih Advokat nije pozvao onda se „ćutke“ prelazi preko toga i zadovoljava neodređenim objašnjenjima da oni nemaju „mentalitet za reprezentaciju“. Ipak, tema nije selektor, koji i nema obavezu da otkriva razloge za nepozivanje nekih igrača, već jedan manir koji se „odomaćio“ u našem sportu. To je neprimetno odbacivanje „nepodobnih“.
Primera je bezbroj, pogotovo u poslednjih 10 godina. Posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. trajno je „nestao“ iz fudbalske reprezentacije Mateja Kežman, junak kvalifikacija. Ono što je prethodilo tom nepozivanju nekadašnjeg centarfora Partizan, Čelsija, PSV-a, Atletiko Madrida, Fenerbahčea, od strane raznih selektora, bio je bespotrebni crveni karton u porazu od Argentine u Gelzenkirhenu od 6:0. Javnost mu to nije oprostila, ali ga Savez nikada nije javno kritikovao, ili čak i kaznio, kao što bi se to očekivalo u nekoj drugom fudbalskom savezu van naše zemlje. Međutim, više nije pozivan. Spekulisalo se, a i na mnogim mestima potvrđeno da je tu prste umešao Nemanja Vidić, ali to nikada nije obelodanjeno.
Pod velom tajne i misterije propraćen je „oproštaj“ upravo asa Mančester Junajteda. Svemu je prethodio promašen penal u odlučujućem meču kvalifikacija za EURO 2012. protiv Slovenije. Defanzivac je pretrpeo mnogo kritika, a onda je sam odlučio da više ne igra. Niko nikada nije rekao razlog, iako mu je tadašnji menadžer Ser Aleks Ferguson diskretno poručio da se odluči za klub ili reprezentaciju, ali to nikada nije javno obelodanjeno kao razlog a Vidić ne priča više za srpske medije.
Imamo i primer iz jednog drugog sporta, a to je košarka. Posle debakla 2007. na Evropskom prvenstvu nikada više u reprezentaciju nije pozivan Darko Miličić, prvi srpski NBA šampion, drugi pik na draftu, momak koji je igrao nekoliko sezona u najjačoj ligi i jedan od nosilaca reprezentacije od 2005. do 2007. Razlog, naravno nikada nije otkriven. Imao je gaf posle utakmice sa Grčkom kada je pošteno pred kamerom izvređao sudije, ali ga KSS nikada nije kaznio, niti ga javno i institucionalno kritikovao. Miličić je sa 29 godina ostavio košarku.
Dolazimo do gore pomenutog tandema Ljajić – Subtić. Prvi kod Mihajlovića nije pozivan zbog kršenja njegovog kodeksa. To je samo po sebi čak i pohvalno za selektora, ali nije logično. U zemljama sa ozbiljnom fudbalskom tradicijom kodekse ponašanja donose savezi, a selektori eventualno predlažu mere. To se radi jer savezi imaju mehanizme da ih primenjuju raznim merama, kao što je između ostalih, novčano kažnjavanje igrača. Ljajić, osim nepozivanjem u reprezentaciju, nije kažnjen od strane FSS-a, čiji je predsednik, šta više, vremenom sve jasnije bio protiv odluke Mihajlovića i „minirao“ ga u sprovođenju kodeksa, koji je prethodno navodno aminovao. Ljajić ni sada nije pozvan, ali po „pouzdanim izvorima“ tu je bila odlučujuća reč kapitena Baneta Ivanovića. Kod Subotića Savez, takođe ništa nije obelodanio, jedino je Mihajlović otrkrio ono što i Advokat izokola priznaje – Subotić ne želi da igra za nacionalni tim.
Jasno je da su za ovakve tajne „ostrakizme“ najveći i jedini krivci, rukovodeći ljudi u savezima. Jasno je kao dan da beže od odgovornosti i da nisu u stanju da stvar isteraju na čistac, verovatno da bi neki „nesrećni“ selektor ispao jedini krivac. Zbog toga nijedan fudbalski selektor nije izgurao dva ciklusa, a reprezentacija od 2000. nije igrala na dva uzastopna takmičenja. Jednostavno nije normalno da Savez ćutke prelazi preko toga da neki igrač neće da poštuje kodeks, da propušta okupljanja kada hoće, da bira ko će da igra a ko ne...Dok ti ljudi ne počnu najzad da rade SVOJ posao, a to je da održavaju red u nacionalnom timu, ako treba i da novčano kažnjavaju one što krše disciplinu, umesto što se kriju iza selektora, teško da će se promeniti zla sudbina propuštanja, bar svakog drugog takmičenja, kao i sve češće odbijanje igrača da brane boje svoje zemlje.
Piše Vladimir Vesić
