Ma koliko godina da imamo i ma šta da nam je obeležilo detinjstvo, nešto nam je svima zajedničko - odrasli smo uz crtane junake Toma i Džerija. Nerazdvojni drugari, vreme su provodili zajedno, s tim da je mačak oduvek pokušavao da pojede miša. Na kraju, čak i da mu se ukazala takva mogućnost, svaki put ga je poštedeo, jer mu život bez njega ne bi imao smisla

Tom i Džeri srpskog fudbala

I nisam slušala muziku devedesetih, niti me je “udarila” nostalgija za prošlim vremenima, pa sam se setila svojih omiljenih junaka tog doba. Podsetile su me markantne figure srpskog fudbala Zvezdan Terzić i Tomislav Karadžić, koji ovih dana pune stupce dnevne štampe, a neodoljivo podsećaju upravo na Toma i Džerija (da ne bude zabune, nisu ni približno slatki i zanimljivi kao simpatični mačač i miš). Ne. Oni su samo junaci modernog doba našeg fudbala koji ne bi mogli jedan bez drugog, ne bi funkcionisali jedan bez drugog, a ipak su u stalnom klinču pokušavajući da “progutaju” onog drugog.

Ne znam jedino kako bih im podelila uloge, jer je nekako prirodno da Tole bude mačak. Međutim, dok je u crtanom on taj koji večito napada, u stvarnom životu, Karadžić je konstantno pod pritiskom.

Ako bi neko ponudo Terziću svaku funkciju za koju se bori i ostaverenje svih ciljeva u srpskom fudbalu (rekla sam “funkciju”? Greška, pošto svi znamo da se on bori za vraćanje publike na stadion kad igra reprezentacija.), samo pod uslovom da kaže koliko je puta dosad napadao Karadžića, a onda mu pružao podršku, ubeđena sam da ne bi znao.

Reklo bi se da im je to preraslo u hobi, u zabavu za mase. Kao “hajde, ja ću tebe malo da sklanjam, jer želim dobro srpskom fudbalu, a ti dokaži da nemamo boljeg od tebe i ostani”. Valjda je to način, možda i Toletovog naslednika, ko će ga znati, da mu da na značaju, da mu pokaže koliko je veliki i nedodirljiv. Sa druge strane, uvek je dobro u društvu da postoji opozicija, tako da svako od njih savršeno igra svoju ulogu.

Za najgore epizode u serijalu o Tomu i Džeriju proglašene su one gde su njih dvojica drugari. I mada i za ove ostale znamo da će uvek na kraju mačak i miš prijateljski otići u istom pravcu, uživamo u neizvesnosti i prividno borbi za prevlast nerazdvojnih drugara. I tako u krug …

Shodno lošim epizodama o drugarstvu mačke i miša, trebalo bi da smo svesni da je sve u redu dok Karadćić i Terzić podržavaju suprostavljene strane. Koliko toliko, iskontrolisaće jedan drugog, ograničavaće jedan drugog i makar i zarad ličnih ciljeva, neće dozvoliti onom drugom da bude dominantan. Pa nek’ oni, što rek’o popularni Đora, idu zajedno na more i sklapaju dilove. Na sve to smo navikli i zaista bi bilo glupo da ih delimo na negativce i pozitivce i nadamo se da će fudbalu da svane ako bilo ko od njih ode. Zabrinjavajuće bi bilo da nekoliko dana zaredom vidimo Toleta i Terzu kako se smeju i opušteno ćaskaju. Ne jedan dan, jer to nije novost. Ali na duže staze njih dvojica zajedno...

Kao što su epizode o prijateljstvu Toma i Džerija proglašene za najgore u serijalu, tako bi i srpski fudbal dobio etapu koju bi lagano mogao da proglasi najvećim krahom u istoriji postojanja. Mislite o tome … I pustite ih da “ratuju” na miru …