Porodica 25-godišnjeg navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića, svirepo ubijenog u Istanbulu, u subotu je bila u neverici da je njihov voljeni sa drugovima otišao na „put bez povratka“, kao i njegov otac tokom ratnih devedesetih.

I KAMEN BI ZAPLAKAO: Čekao da postane ujak, a dočekao nož u leđa!

Ekipa „Novosti“ u razgovoru sa njegovim zetom saznala je da je ovaj nesrećni mladić završavao geodeziju u Novom Sadu, a iza sebe je ostavio majku, sestru i dugogodišnju devojku.

Na ulaznim vratima stana, pri vrhu ukrašenih svadbenim vencem, koji se još nije osušio, u Ulici Ohridska broj 5, zatekli smo zeta Đorđa Jankelića sa suzama u očima.

- Živeo je sa majkom i sestrom kojom sam se oženio pre četiri i po meseca - priča Jankelić isprekidano. - One su u šoku jer su bile veoma vezane za njega. Bio im je sve na svetu.

Prema Jankelićevim rečima, Markova tužna životna priča počela je 1992. godine. U vrtlogu krvavih sukoba na teritoriji Dalmacije, njegov otac izgubio je život.

NA izlazu iz zgrade u kojoj stanuju Ivkovićevi, jedva su, pridržavajući jedan drugog, izašli drugovi nastradalog. Oni, vidno potreseni, nisu želeli da komentarišu ubistvo svog prijatelja.
- To je bio veliki udarac za njega, da kao dečak ostane bez očinske figure, ali nastavio je da ide pravim putem i bori se kroz život - ističe Jankelić. - Studirao je geodeziju u Novom Sadu i bio je pri kraju. Nadao sam se da ćemo to veselo obeležiti. Imao je, ima, ne znam ni kako da se izrazim devojku Ivanu, sa kojom je bio 3-4 godine u vezi. Mogu samo da zamisli kako se ona oseća.

Na kućnom pragu nepomično su stajali i Markova dva brata od tetke.

- Ne znam šta da kažem - otpočinje brat Željko gledajući besciljno oko sebe. - Hoću samo da se zna da je bio dečko za primer i ne znam šta više da kažem, a i ne mogu više da pričam.

Zet Marka Ivkovića Đorđe Jankelić zahvalan je srpskom konzulu u Istanbulu Zoranu Markoviću i predsedniku Košarkaškog kluba Crvena zvezda na ponuđenoj pomoći.

- Poziv smo dobili noćas oko četiri sata od gospodina Markovića, koji nam je saopštio da je Marko mrtav i sve okolnosti koje su do toga dovele - objašnjava Jankelić.

- On je još dodao da mu se obratimo za sve što nam je potrebno. I Čović je kontaktirao sa nama i rekao da mu se bukvalno javimo u pola noći, u pola dana, ako nam nešto zatreba.

Komšije ubijenog Marka Ivkovića u velikom su šoku zbog svega što se desilo. Kažu da je bio veoma dobar momak, i da do sada nije učestvovao u incidentima.

Marko je u stanu u Ohridskoj ulici u Zemunu živeo sa majkom i sestrom koja se nedavno udala. Na vratima iznad stana još stoji svadbeni venac.

- Bio je zlatno dete, nikad nije pravio probleme - priča jedan od suseda. - Navijao je za Zvezdu, ali je više voleo fudbal od košarke, otkud je i krenuo... Ovo je velika tragedija, tako mlad dečko ovako da nastrada.

Naš proslavljeni vaterpolista Aleksandar Šapić preko „Tvitera“ je komentarisao tragediju u Istanbulu.

- Otišao sa šalom oko vrata da navija, a vraća se u kovčegu. Kako da posle ovakvih događaja povedete dete na utakmicu. Ubistvo navijača Zvezde u Istanbulu jednako je tragediji stradalog Francuza u Beogradu (Brisa Tatona). Nažalost, bojim se da će naš momak biti brzo zaboravljen.

Novinari „Novosti“ su razgovarali sa Markovim prijateljima koji su sa njim bili do poslednjeg trenutka. Oni su nam posvedočili da je samo nekoliko sati pre nego što mu je nož zabijen u srce, Marko bio neizmerno srećan. Sestra mu je javila da je u drugom stanju i kažu, pevao je od sreće.

- Marko se popeo na jednu od stolica i podelio vest sa nama - priča nam jedan od „delija“ koji nije želeo da mu se pominje ime. - Nazdravili smo, to je slika koju neću moći da zaboravim dok sam živ. Bio je tako srećan, a sada ga nema. Znam da se o svakom pokojniku priča sve najlepše, ali naš ubijeni „brigadir“ je zaista bio zlatan momak.